Milan Sredojević Soko iz Krupnja smatra da je danas vrlo važno pratiti literaturu i uložiti mnogo truda za punu burad meda.
Milan Sredojević Soko iz Krupnja pčelari već tri decenije. Trenutno ima 340 LR košnica na četiri lokacije, stacionarno: na obroncima planine Boranje i Sokolskih planina u opštini Krupanj.
Glavna paša je bagremova, a potom livadsko-šumska, ali je ona jako skromna. Milan kaže da pčelari isključivo na med. Polen, pergu, propolis radi isključivo za sebe, dok matični mleč i pčelinji otrov uopšte ne skuplja.
"Razne đakonije koje danas viđamo na tezgama (sušeno voće u medu, razne trave u medu, likeri zaslađeni medom i drugo) zovem 'šarena laža za bolju prodaju'. Med je Bogom data hrana i ne treba je kvariti. Sve što se ubacuje u med je za opširnu diskusiju, kao i selekcija matica", smatra Milan.
Ovaj pčelar objašnjava da na području u kome on pčelari, pčele znatno ranije ulaze u fazu mirovanja i znatno kasnije počinju sa prolećnim razvojem, u odnosu na ravničarska područja.
"Svi pčelari koji ne sele pčele, odnosno pčelare stacionarno, u nepovoljnijem su položaju od selećih pčelara, naročito prethodnih godina, to jest 2014. i 2016. godine, kada meda nije bilo dovoljno ni za pčele, a i ova 2017. je pozitivna nula", procenjuje Sredojević.
Pčelarenje sa LR košnicama
Milan smatra da danas pčelariti nije isto kao nekada. Napominje da se mora pratiti pčelarska literatura, prisustvovati predavanjima i razmenjivati iskustva.
"Razmena iskustava je jako dobra i to nikako ne treba zanemariti. Mnogi pčelari praktičari su prava enciklopedija znanja, samo što oni to ne prenose pisanom rečju što je prava šteta. Mnoge knjige, bez obzira koliko su skupe, ako pčelar ima novca, sigurno će mu mnogo pomoći. Moja deviza je da knjiga nikad nije skupa ako ste u njoj našli barem jednu stvar koju niste znali. Međutim, ima i slučajeva gde radi 'prepisivačka škola' i u tim knjigama ćete naći štura objašnjenja ili nešto 'već viđeno'", napominje Milan.
Trenutno vlada ekspanzija bavljenja pčelarstvom, ali ovaj pčelar iz Krupnja smatra da svako ko želi ozbiljno da se bavi pčelarstvom mora da zna da za njega ima posla tokom cele godine. U zimskom periodu, koji sledi, na red dolaze: popravke košnica, izrade novih, užičavanja ramova, ubacivanja satnih osnova, edukacije i tako dalje.
"Mnogi misle samo na punu burad meda i samo računaju, a kada uđu u problematiku, onda vide da je to sizifovski posao. Mnogo će znoja proliti do punog bureta meda. Imao sam priliku u jednom društvu da mi jedan poznanik za tri minuta izračuna koliko ću zaraditi te godine, iako bagrem još nije procvetao. Imao je bolji uvid u moj novčanik nego ja. Krenuo je sa pet košnica, tako pompezno, u svakom razgovoru bio je glavni. Tih pet košnica ima i danas, a slab prinos meda uvek ima opravdanje", zaključuje Milan Sredojević.
Foto: Milan Sredojević
Tagovi
Autorka
Zamena pčelinjih matica: Kako i zašto pčele menjaju svoju kraljicu?
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 2 nedelje
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
