Janković se saživeo sa pčelama: "Neko treba da pokrene pitanje ko može da stavi naziv med"

Osmočlana porodica Mirka Janković iz Modriče u susednoj BiH živi od pčelarstva, a unazad nekoliko godina sakupljaju i lekovito bilje, od kojeg pripremaju brojne tinkture. Mirko se pčelarstvom bavi više od tri decenije i ima više od 100 košnica. Kaže da je prošla godina podbacila, ali se nada da bi ove moglo biti bolje.

"Prve naznake govore da bi ova godina mogla biti medonosna u mom pčelinjaku i daleko bolja od prošle. Za svoje 33 godine, koliko se bavim pčelarstvom, ne pamtim da je bila lošija godina od lani. Imamo već naznake bagremovog meda, a dolazi nam kupina, lipa...Ne znam za druge pčelare, ali teren na kojem ja pčelarim u Dugom polju, je takav bio da smo mi zadovoljni za sada", priča Janković i dodaje da ono što "skinu" bagrema, pčele dopune kupinom i dobije se ekstra kvalitetan med.

Brojni su izazovi u pčelarstvu, govori Mirko, prisećajući se da je sve bilo drugačije kada je počinjao.

"Veliki su izazovi sada, ne samo da su bolesti u pitanju, nego se klima promenila. Kao agronom to pratim, neko bilje iscveta dosta ranije", kaže ovaj pčelar i dodaje da se sve menja, jer se dosta sve tretira u poljoprivredi.

Inače, poljoprivredni proizvođači, kako navodi, ne vode računa o pčelarima, mada od njih sve zavisi.

"Kod mene je problem što se izgubio period proleće - jesen i to svi pčelari znaj. To nije pogodno za biljke, tako da uopšteno gledano, pčelarstvo je postalo rizično", kaže Janković, dodajući da oni koji to vole ne odustaju.

Sve proda na kućnom pragu

Sa plasmanom Jankovići problema nemaju, a sve što izvrcaju, prodaju na kućnom pragu. Onaj ko jednom kupi kod njih, kažu, uvek se rado i ponovo vrati. Ovaj pčelar ukazuje i na nelojalnu konkurenciju. Sve češće je, kako navodi, na tržištu prisutan i falsifikovani med.

"Na žalost, ovi veliki proizvođači, veliki centri, ja sam lično uzimao teglu i na njemu piše industrijski med. Neko treba da pokrene pitanje ko može da stavi naziv med, ne može biti industrijski med. Da bi pčelari mogli da napreduju i usavršavaju proizvodnju, dobro bi bilo i da su opštinski i republički podsticaju veći", kaže Janković koji je svakodnevno u pčelinjaku i sa pčelama se kako kaže, saživeo.

Cela porodica u pčelarstvu

Pored Mirka, cela ova porodica, koja ima osam članova, uključena je u proizvodnju i svako ima svoj zadatak.

"Imam tri sina, tri ćerke. Najstariji sin je profesor biologije, on je sa mnom, ima i on svoj početni pčelinjak. Svi su tu, imam ćerku magistra farmacije, svi smo u tom poslu neko više neko manje, naravno najviše supruga i ja. Supruga je moja desna ruka, bez takve jedne organizacije porodice u ovom poslu  nema šta da se traži", kaže Mirko, o čijoj porodici smo već pisali i to možete pročitati ovde.

Jankovići kažu, za uspeh je ključan kvalitet proizvoda, a ljubav prema poslu, mora biti ispred ekonomskog interesa.