Kako nastaje crni med i zašto je dobar za zdravlje?

Kada su letos posle vrcanja meda otišli da obiđu svoj pčlinjak koji se nalazi na oko 900 metara nadmorske visine u selu Lesnica, a koje je udaljeno sedam kilometara od Trgovišta, žitelji ovog malog živopisnog mesta, otac i sin Miroslav i Aleksandar Velinović, zatekli su košnice pune meda. Koliko ih je ovo saznanje obradovalo, još više su bili iznenađeni činjenicom što su u košnicama zatekli crn med koga pčelari u njihovom kraju dobijaju gotovo svake treće ili pete godine. Nemajući kud ponovo su se latili posla, zasukali rukave i krenuli sa vrcanjem meda.

"Izvrcali smo neverovatnih 150 kilograma crnog meda. Prosto nismo mogli da verujemo da su pčele za svega nekoliko dana koliko smo bili odsutni uspele da iz prirode pokupe toliki med", priča Miroslav Velinović.

Lekovit i blagotvoran

U svom su pčelinjaku proteklih godina takođe nalazili crn med, ali ne u tako velikoj količini. Miroslav kaže da je dok je kao dete pčelario sa svojom majkom Ružom, jedinom ženom pčelarom u trgoviškom kraju, imao priliku da se u pčelinjaku susretne sa pojavom crnog meda. U tim retkim prilikama bio je uzbuđeniji nego inače jer su taj med prikupljali za ljude koji su ga upotrebljavali kao lek u lečenju disajnih puteva.

"Naš prijatelj Blagoje Petrović koji sada ima skoro devedeset godina bio nam je redovna mušterija kada je crni med u pitanju. Imao je problem sa disajnim organima i srcem. Ove tegobe ublažavao je konzumiranjem crnog meda i zato je često znao da nam kaže da za njega rezervišemo svu količinu koju bi smo izvrcali."

Otkupna cena bagremovog meda u Srbiji najviša na planeti?

On takođe kaže da mu je majka pričala da je ovaj med nastao prikupljanjem medne rose sa lišća šumskog drveća kao što su bor i hrast. Te biljke tokom letnjih vrućina luče mednu rosu na svom lišću i na taj način čuvaju sebe od isušivanja, a pčele koje u to vreme nemaju drugu pašu prikupljaju je i unose je u košnicu sa namerom da je tokom zime iskoriste za preživljavanje, a od koje u slučaju da nemaju dovoljno lepih dana za izlazak na let i čišćenje svog debelog creva mogu da stradaju od sopstvene hrane.

Ova osobina crnog meda veoma je pogodna i za ljude koji imaju problem zatvorom, a koju mogu da ga reše uzimanjem jedne ili dve kašike ovog meda u toku dana.

Tražen na tržištu

Med koji proizvode Velinovići u svom pčelinjaku bez obzira da li je reč o crnom, livadskom, borovom ili bagremovom je veoma tražen od ljudi kako na teritoriji Pčinjskog okruga tako i Beogradu gde su jednom prilikom odjednom prodali oko 400 kilograma.

"Kada su ljudi čuli da naš med proizvodimo u okolini Trgovišta u gotovo netaknutoj prirodi nisu se mnogo dvoumili oko kupovine. Jedni roditelji su nam posle toga čak ispričali da je naš med jeo i njihov sin koji je imao alergiju posle svakog konzumiranja nekog drugog meda, što je još jedna potvrda da je reč o medu fantastičnog kvaliteta", kaže naš sagovornik i dodaje da je okolina u kojoj se nalazi njihov pčelinjak prebogata šumskim rastinjem i lekovitim biljem, a među kojima raste i brekinja, čiju koru i plod ljudi koriste za ublažavanje tegoba kod dijabetesa, bubrega, kolena.

Velinovići su se oduvek trudili da blagodete prirode iskrosite na pravi način, a da je pritom ne ugroze. Tako su i počeli da prave najpre za svoje potrebe, a potom i za potrebe prijatelja gavez mast od dobro usitnjene biljke zvane gavez, neslane slanine i voska.

"Ova lekovita biljka može da se nađe uglavnom pored reke gde je vlažno zemljište. Njen koren je unutra beo, a spolja crn i kada se spoji sa neslanom slaninom i voskom daje fantastičan melem koji pomaže ljudima kod ublažavanja bolova u kolenima, posle lomljenja ekstremiteta i koji imaju problem sa venama”, kaže Aleksandar i naglašava da osim ovog melema oni u kombinaciji sa medom, orasima, lešnikom, bademom, brusnicom i suvim grožđem prave i melem za jačanje ludskog organizma.

U planu povećanje pčelinjaka

Iako Miroslav i Aleksandar imaju svoje profesije i u radnom odnosu su, njih dvojica su veliki zaljubljenici u pčelarstvo. U pčelinjaku koji trenutno broji 30 društava oni se neprestano smenjuju i tako stignu da završe brojne obaveze. Kada nemaju obaveza oko pčela oni su u voćnjaku koji se nalazi u neposrednoj blizini pčelinjaka, a u kome su zasadili razne vrste jabučastog i koštičavog voća.

Kažu da su veoma zadovoljni prošlogodišnjim prinosom meda. Nadaju se da će tako biti i ove godine jer su pčele već imale dobru pašu prilikom cvetanja lešnika. Planiraju takođe da postojeći pčelinjak povećaju za još 15 društava kako bi mogli da medom podmire sve potrebe svojih mušterija.