Krečno leglo je gljivično obolenje koje isključivo dovodi do uginuća trutovskog i radiličkog legla.
Krečno leglo je gljivično oboljenje uglavnom poklopljenog pčelinjeg legla koga izaziva gljivica Ascosphera apis, to je heterotalična gljivica, koja ima sposobnost da stvara i muške i ženske micelije, koje formiraju anteridije i oogonije, a spajanjem polova stvaraju se fruktifikacioni organi u vidu okruglih cista koje sadrže spore. Spore su neverovatno vitalne i otporne na dezificijense i spoljne uticaje.
Praksa je pokazala da u mumificiranim leševima larvi one ostaju "žive" i posle 15 godina, a bilo je slučajeva da su istraživači nailazili na spore koje su zadržale vitalnost i posle 38 godina, i razvijale se potpuno normalno u pogodnim mikroklimatskim uslovima. Kako napominju stručnjaci bolest je rasprostranjena širom sveta, a zaraza se prenosi putem hrane, vode, preko površine tela zaraženih pčela ili kroz pokrov. Širenju zaraze doprinose i pčelari unošenjem zaraženih trutovskih legla u zdrava društva ili hranom koja sadrži spore.
Mogućnost zaraze je velika tamo gde je slaba ventilacija u košnici i velika vlaga na celom pčelinjaku, takođe tamo gde je smanjen broj pčela, a veća količina legla u košnici.
"Društva sa starom maticom ili bezmatkom lakše dobijaju krečno leglo. Larve se mogu zaraziti sporama Ascosphera apis preko hrane, a najosetljivije su starosti tri do četiri dana kao i u periodu od dva dana po poklapanju ćelija sa larvama ukoliko dođe do prehlađivanja", rekla nam je Slavica Jurišić, master inženjer poljoprivrede, ujedno i predsednica Udruženja pčelara "Mostonga" Bač, zamenica predsednika grupacije za pčelarstvo Privredne komore Vojvodine i član izvršnog odbora profesionalnih pčelara i odbora za zaštitu pčela na nivou države.
Ona napominje da je širenje spora krečnog legla moguće i prilikom naleta pčela, ukoliko su košnice gusto raspoređene, međusobnom komunikacijom ovih insekata, nestručnim ponašanjem onih koji se njima bave kada med i polen iz zaraženih košnica prenose u zdrava društva. Takođe bolest može da se prenese preko saća i pčelarske opreme.
Inficirane larve na početku imaju bledožućkastu boju, telo je meko i glatko, a vremenom lomljivo. Oko njih se stvara beli micelijum koji ispunjava celu ćeliju, u kasnijem procesu larve se mumificiraju tako da izgleda kao da su prekrivene krečom te je ova bolest po tome i dobila ime.
Ukoliko se okvir sa saćem protrese čuće se zveckanje larvi koje su mumificirane u poklopljenim ćelijama, a obzirom da pčele imaju prirodni nagon za higijenskim ponašanjem uginule larve će biti izbačene na podnjaču ili ispred košnice.
Ukoliko se na osnovu izgleda legla posumnja na bolest svaki savestan pčelar bi trebalo do dijagnoze doći na osnovu laboratorijskog pregleda saća, odnosno mikroskopskim pregledom mumificiranih larvi.
Ako je bolest u početnoj fazi potrebno je ramove sa bolesnim leglom izneti, a pčelinju zajednicu dovesti u dobro zdravstveno stanje. Ukoliko je bolest uzela maha neophodno je zameniti maticu, a obavezno zajednicu preseliti u novu košnicu. Pčelari znaju da se saće sa bolesnim leglom spaljuje kao i zaražena košnica.
Ova bolest može prouzrokovati velike štete te svaki pčelar treba da vodi računa o svojim društvima tako što će primenjivati neophodne preventivne mere, redovno kontrolisati saće i sprovoditi redovnu zdravstvenu zaštitu pčela. Slavica Jurišić kaže da ova zajednica uvek mora biti u dobroj kondiciji, jaka da greje i hrani leglo sa kvalitetnom hranom. Čim društvo oslabi veće su šanse za širenje bolesti, a od takvih nema nikakvih koristi.
"Moja porodica se tradicionalno bavi pčelarstvom, a ja sam uz njih stekla veliko iskustvo i rešila da još usavršim znanje te sam na završnoj godini doktorskih akademskih studija na pčelarstvu - Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu. Na osnovu mog ličnog iskustva mogu reći da je jedan od načina lečenja krečnog legla mravljom kiselinom koncentracije 85%, tretman se radi kao i protiv varoe ali je potrebno uraditi tri tretmana u razmaku od pet dana", preporučuje naša sagovornica i dodaje da postoje i pripremljeni kartoni natopljeni mravljom kiselinom, a ukoliko je krečno leglo u začetku efikasno je tretiranje timolom.
Još napominje da ukoliko se krečno leglo ne može izlečiti mravljom kiselinom 85%, takvu zajednicu treba uništiti jer joj nema pomoći. Zato poručuje da se pčelari trude da društva budu jaka da imaju dovoljno kvalitetne hrane i da se blagovremeno uklone svi činioci koji pogoduju pojavi i razvoju pomenute zaraze.
Tagovi
Autorka
