Male stvari koje svaka bašta, balkon ili polje mogu učiniti za spas pčela

Medonosne pčele jedna su od najotpornijih vrsta na planeti: preživele su ledena doba i nadživele dinosauruse. U košnicama hiljade jedinki sarađuja sa neverovatnom preciznošću, oblikovanom milionima godina evolucije. Njihova saradljiva narav, snalažljivost i izdržljivost su izvanredni i doprinose njihovoj dugovečnosti..

Ipak, čak i najotpornije vrste imaju granice. Danas se suočavaju sa pritiscima koje većinom uzrokuje čovek – od pesticida do gubitka staništa i širenja štetočina. Neke kolonije napreduju, dok druge propadaju, a prava priča nije samo broj košnica, nego zdravlje kolonija i stabilnost ekosistema koji ih podržavaju.

Sistemi koji najviše zavise od pčela – veliki voćnjaci, monokulture i intenzivne farme – istovremeno doprinose njihovom padu. Mnoge hemikalije, uključujući sistemične insekticide, herbicide i fungicide, štete oprašivačima iako su namenjene zaštiti useva.

Pčelama je potrebna raznovrsna ishrana. Kada ogromne površine cvetaju samo nekoliko nedelja, ulaze u nutritivni stres – slično kao da čovek jede samo jednu namirnicu nedeljam .

Gubitak staništa i nestašica hrane

Urbanizacija, betonizacija i "uredni“ travnjaci istiskuju ih iz prirodnih staništa. Umesto livada i živica, pronalaze beton i površine bez cveća.

Čak i u gradovima, negovana travnata dvorišta često nude malo hrane ili skloništa.

Ovih 5 vrsta invazivnog bilja na marginama useva su hrana za pčele

Kad su u pitanju bolesti i štetočine najveći izazov je varroa grinja, koja je u Australiju stigla 2022. i može uništiti cele kolonije ako se ne kontroliše. Tu su i druge pretnje: mala košnica, voštani moljac i američka trulež. Varroa je prisutna decenijama, ali klimatske promene i sve toplije zime povećavaju njen pritisak.

Šta svaki bašta, balkon ili polje može da učini

Dobra vest: pomaganje pčelama ne zahteva velike gestove. Radi se o malim, praktičnim koracima dostupnim svima.

U vašoj bašti, na balkonu ili prozorskoj dasci:

• Sadite razne cvetne vrste koje cvetaju od ranog proleća do kasne jeseni
• Izbegavajte pesticide, herbicide i fungicide
• Ostavite deo vrta "divljim“ – autohtone vrste su najvrednije
• Postavite plitke izvore vode sa kamenčićima za sletanje
• Dodajte hotel za pčele (korisno za solitarne vrste)
• Grupišite posude sa cvećem kako bi pčele lakše uočile oazu

Na polju ili imanju ostavite rubne trake sa divljim cvećem, smanjite prskanje u vreme cvetanja, birajte integrisanu zaštitu bilja i razmotrite sadnju višegodišnjih medonosnih vrsta na krajevima parcela.

U vašoj zajednici

Podržite lokalne pčelare kupovinom sirovog meda – pijace i direktna prodaja nude najkvalitetniji izbor. Lokalni med odražava terroir područja – cveće, godišnja doba i pejzaž daju mu jedinstven karakter.

Zalažite se za prostore pogodne za oprašivače u školama, parkovima i urbanim sredinama i učestvujte u obeležavanju Svetskog dana pčela i Nedelje oprašivača.

Pčelama ne trebaju veliki projekti – treba im raznolikost, manje hemije i više cveća. Svaki balkon, vrt, polje ili školsko dvorište može postati mala oaza koja pomaže oprašivačima da prežive i napreduju.

U zemlji poput Srbije, gdje poljoprivreda i pčelarstvo imaju snažnu tradiciju, ove male promene mogu imati ogroman efekat.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor