Mart je ključan za pčelare: Evo šta proveriti nakon zime

Mart, treći mesec u godini, u pčelarstvu predstavlja prelomni trenutak između zimskog mirovanja i početka intenzivnog razvoja pčelinjih zajednica. Iako se u nekim krajevima još uvek mogu javiti hladni dani, priroda se polako budi, a s njom i pčele. Upravo zato je ovaj mesec izuzetno važan za svakog pčelara: sada se vide rezultati jesenjeg uzimljavanja, a prvi pregledi otkrivaju stvarno stanje zajednica nakon zime.

Procena zimskih gubitaka i stanje zajednica

Zimski gubici, iako nepoželjni, sastavni su deo pčelarenja. Smatralo se nekad da su gubici do 5–10% prihvatljivi, dok sve iznad toga upućuje na probleme u pripremi zajednica za zimu ili na nepovoljne vremenske uslove. Kako se vreme i životna sredina menja taj prag "tolerancije" - normalnog procenta u zimskim gubicima u svetu se diže. Nisu retki podaci da su oni negde tokom godina i do 40 posto nakon zimskih meseci. Na pčelarima je da svoje greške svedu na minimum i da se gubici smanje i svedu na "nepoznati uzrok" uginuća.

U martu koji nam sledi pčelar, ne računajući one izgubljene, u stvari po prvi put može realno da proceni koliko je zajednica uspešno prezimilo, kakva je njihova snaga i kojim ih smerom dalje razvijati u pčelinjaku. Pregled preko leta košnice prilikom izlaska i ulaska pčela u košnicu često već daje prve naznake - premalo pčela, neuobičajeni zvukovi ili pojačana aktivnost mogu ukazivati na stanje u košnici.

Prvi detaljan prolećni pregled

Kada temperature dostignu barem 15–16 °C i vreme je koliko toliko mirno - bez vetra, obavlja se prvi ozbiljan pregled. Cilj je u ovo vreme još uvek ne predugo otvarati košnicu, nego brzo i efikasno utvrditi i zapisati ključne parametre:

• prisutnost legla u svim fazama (jaje, larva, poklopljeno leglo), što potvrđuje prisutnost matice;
• raspored i kvaliteta legla - kompaktne površine znak su zdrave zajednice;
• količina hrane - početkom marta potrebno je oko 6–8 kg meda, a krajem meseca barem 5–6 kg kako bi se zajednica uz dolazak prolećne paše dobro razvila;
• zdravstveno stanje pčela i saća - mrlje na okvirima mogu upućivati na lošu zimsku hranu ili prisutnost bolesti;
• broj ulica pčela - zajednice s manje od 5 ulica obično se pripajaju jačima radi bržeg razvoja iako se vizuelnim pregledom može proceniti i da se isplati poraditi kako bi se ista uz dodatak okvira, dva - sama brojčano digla na "normalan" nivo jedne prosečno jake zajednice.

Ovaj pregled osnova je za sve dalje odluke u sezoni - šta i kako raditi. Ako se utvrdi da je zajednica slaba, bolesna ili bez matice, pčelar mora reagovati odmah bez previše oklevanja.

Upravljanje prostorom i dodavanje okvira

Zajednicama koje zauzimaju 5–7 ulica često je potrebno smanjiti prostor kako bi lakše održavale toplotu legla tokom, još uvek, nešto hladnijih noći. Pčele se bolje razvijaju u kompaktnijem prostoru nego u prevelikoj košnici. Jače zajednice, one s 8 ili više okvira, spremne su za širenje te im se dodaju satne osnove ili okviri s medom prema potrebi. Te se dignu same tokom marta čim to vremenske prilike dozvole.

Zamena starog saća novim okvirima važna je preventivna mera protiv bolesti i osigurava zdravstvenu ispravnost budućih pčelinjih proizvoda. Mart je idealno vreme za početak ove prakse jer zajednice tek ulaze u fazu intenzivnog razvoja.

Hrana i voda – preduslov snažnog prolećnog zamaha

Kako se pojavljuju prve generacije mladih pčela izletnica, potrebe za hranom naglo rastu - naime raste i broj legla. Ako prirodni unos nektara i polena još nije stabilan, pčelar mora da osigura dovoljne zalihe. Nedostatak hrane u ovom periodu može ozbiljno usporiti razvoj zajednice. Uz hranu, izuzetno je važna i dostupnost čiste vode u higijenskim pojilicama, jer pčele troše velike količine vode za razređivanje hrane i održavanje mikroklime u košnici.

Planiranje sezone nakon pregleda

Tek nakon što se utvrdi stvarno stanje pčelinjaka, pčelar može početi da planira predstojeću sezonu.

Tri stvari u pčelarstvu koje su ostale iste – i pet koje su se zauvek promijenile

Mart je mesec u kojem se postavljaju temelji za sve što sledi - od pripreme zajednica za prolećnu i bagremovu pašu do eventualnog proširenja broja košnica. Svaka odluka donosi se na osnovu snage zajednica, zdravstvenog stanja i raspoloživih resursa.