Matica u maju polaže više od 1.500 jaja - pčelama potreban prostor

Maj je jedan od najdinamičnijih meseci u pčelarskoj godini. Priroda je već u punom zamahu, temperature rastu, dani su sve duži, a pčelinje zajednice doživljavaju svoj najbrži razvoj. Ovaj mesec donosi bogatu pašu, od voćnih kultura, uljane repice, bagrema, pa se kasnije paša nastavlja sve do kestena i livadskog bilja. Pravovremeno i pravilno obavljeni radovi u ovom mesecu presudni su za jaku zajednicu spremnu za vrhunac sezone i, naravno, za ostvarivanje zadovoljavajućeg prinosa meda.

Prolećni pregled i procena snage zajednice

Početkom maja, uobičajeno se obavlja i drugi ili treći detaljni prolećni pregled, u zavisnosti od vremenskih prilika i regiona.

Pregledava se količina legla (otvorenog i zatvorenog), a zdravo leglo je znak dobre matice. Važna je i prisutnost matice jer ako nema legla niti jajašaca, zajednica je verovatno bez matice.

Proverite zalihe hrane, odnosno meda i polena jer svibanjsko naglo povećanje legla zahteva obilje hrane. Razmislite o prostoru za proširenje jer jaka zajednica brzo ispunjava okvire i spremna je za nastavak.

Kakav je med iz košnica sa nadmorske visine od 680 do 1.100 metara?

Ukoliko se uoči da je zajednica slaba, dakle manje od pet, šest okvira oblepljenih pčelama, razmislite o pojačavanju iz jačih zajednica leglom iz drugih košnica (zatvorenim) ili spajanju slabih.

Suzbijanje rojenja je najvažniji zadatak maja

Rojevni nagon je pojava kada matica s delom pčela napusti košnicu. Iako je prirodni način razmnožavanja pčelinje zajednice, za pčelara roj najčešće znači gubitak radne snage i smanjenje prinosa meda za 30 do 50 odsto. Maj je, uz jun, vrhunac rojene sezone.

Preventivne mere protiv rojenja:

• Redovno davanje prostora - dodavanje nastavaka ili okvira sa satnom osnovom.

• Uklanjanje matičnjaka - svakih sedam do 10 dana pregledati košnicu i uništavati nepotrebne rojne matičnjake, osim ako namerno želite veštačko rojenje radi razmnožavanja.

• Provetravanje košnice - otvoriti jače ulazne otvore, po potrebi staviti podmetač ili rešetku.

• Mlad matični materijal - uklanjanje stare matice i zamena mladom, plodnijom.

• Rad s lažnim rojenjem - ako zajednica ustrajno gradi matičnjake, može se izvršiti veštačko rojenje premeštanjem stare matice u novu košnicu.

Posebnu pažnju obratite na najjače zajednice jer su one najsklonije rojenju.

Proširivanje gnezda i dodavanje nastavaka

U maju pčelinja zajednica dostiže svoj maksimalan broj jedinki. Matica dnevno može položiti i više od 1.500 jajašaca. Zato je ključno omogućiti dovoljno prostora za leglo, za med i za polen.

Kada pčele oblepe sedam do osam okvira u leglu, vreme je za dodavanje mednog nastavka (polunastavka ili punog nastavka, u zavisnosti od tipa košnice – LR, Alberti-Znideršić, Dadant itd.). Kod LR košnica prvi nastavak se stavlja iznad legla, s okvirima koji sadrže satnu osnovu ili već izgrađenim saćem.

Nikada ne dodavati prazan nastavak bez ikakve podloge jer ga pčele teže prihvataju. Poželjno je staviti jedan ili dva već delimično izgrađena okvira. U područjima s jakom bagremovom pašom, krajem ovog meseca često je potrebno dodati i drugi nastavak.

Paše u svibnju i iskorišćavanje mednih biljaka

maj donosi niz značajnih paša. Pčelar samo treba pratiti vremensku prognozu i cvetanje kako bi pravovremeno pripremio zajednice za pojedinu pašu.

Voćne kulture

Početkom maja jabuka, kruška, trešnja, višnja i šljiva daju polen i nektar. Od njih ne očekujte prevelike količine meda, ali ta je paša važna za razvoj legla.

Ovdje postoji opasnost od prolećnih prskanja voćnjaka pa tada pčele treba zatvoriti u košnicu preko noći i jutra dok se ne osuši prskana površina.

Uljana repica

Obilna paša krajem aprila i u prvoj polovini maja, naročito u kontinentalnim krajevima može dati i do 30-40 kg meda po zajednici. Med od repice brzo kristalizuje jer ima gruba zrnca, a izuzetno je pogodan za medne kolače i prodaju kao kristalisani med. Nakon repice odmah izvaditi med kako ne bi napunio saće i smetao za bagremovu pašu.

Bagrem

Bagremova paša od kraja aprila do sredine maja, u zavisnosti od nadmorske visine i regiona je bogata i najcenjenija u Srbiji. Daje svetli, tečni med blagog ukusa, koji dugo ostaje tečan. Vreme u zavisnosti od mikrolokacije traje svega 10-14 dana, no u brdovitim predelima i do dvadesetak.

Temperatura treba biti iznad 20 °C, s puno vlage u vazduhu bez kiše i jakog vetra. Za bagremovu pašu zajednice moraju biti izuzetno jake, dakle najmanje 12-14 okvira pčela.

Livadska paša

Raznolika flora kao što su deteline, maslačak, kadulja u primorju, lucerka, zvončići ceo maj osigurava livadnu pašu. Daje višecvetni med, izvrstan za ishranu pčela.

Kesten

U zavisnosti od lokacija u kasnom maju, u brežuljkastim i planinskim predelima daje tamni med s gorkastim ukusom, bogat mineralima. Traje od 10 do 20 dana.

Dodavanje satnih osnova i izgradnja saća

Maj je idealno vreme za proizvodnju nove saćne podloge. Pčele su u fazi intenzivnog lučenja voska i vrlo rado izgrađuju okvire sa satnom osnovom.

Preporuka je da se u svakoj jačoj zajednici tokom maja stavi dva do četiri okvira sa satnom osnovom. Okvire rasporedite između plodišnih okvira, tzv. "davanje na presek".

Izbegavajte stavljanje celog nastavka s praznim osnovama, bolje je postepeno, okvir po okvir. Izgrađena saća izvrsna su za medne nastavke u junu.

Kontrola matica: Označavanje i zamena starih

U maju je najbolje vreme za označavanje novih, mladih matica (međunarodni sistem boja: 2021 - plava, 2022 - zelena, 2023 - žuta, 2024 - crvena, 2025 - plava).

Matica se menja ako je starija od dve godine jer slabije zaleže, ali ne nužno. Takođe, ako uočite puno trutovskog legla (proliveno, kupasto leglo). Tada je matica loše oplođena ili stara. Menja se i ako zajednica bez vidljivog razloga zaostaje u razvoju.

Zamena se najčešće obavlja unošenjem matice u kavezu (najpre držati 24 sata pod krovom da pčele prihvate miris) ili spajanjem s matičnjakom iz jake zajednice.

Borba protiv bolesti i štetočina

Maj je kritičan mesec za pojavu pojedinih bolesti, a to su posebno:

• Varoza (Varroa destructor) - prolećno praćenje opadanja krpelja (lepljiva podloga). Po potrebi tretirati sredstvima koja su dopuštena tokom paše (mravlja kiselina, oksalna kiselina, samo bez legla). Nikako za vreme bagremove paše! Tretirati ili pre ili posle.

• Nozemoza - prolećna iscrpljenost, proliv. Pomaže dodatak limunske kiseline ili već gotovih preparata u šećerni sirup. Kad krenu nektarne paše problem nestaje.

• Evropska i američka gnjiloća legla - vrlo opasne zarazne bolesti. Simptom su raspadnuto, trulo leglo i rupičasto saće. Pri najmanjoj sumnji javiti se veterinaru!

Higijenski uslovi u košnici, odnosno čista dna, suvoća najbolja su prevencija.

Kada i zašto pomoćna ishrana?

U maju zdrava zajednica na paši ne treba nikakvu dodatnu ishranu. No, izuzeci su duga kišna razdoblja (tri do četiri dana kiše) jer tada pčele mogu ostati bez zaliha. Daje se gusti šećerni sirup (2:1) ili već gotove pogače. Takođe, ishrana je potrebna ako imate slabe zajednice koje ne mogu same prikupiti dovoljno hrane.

Izuzetak je i ako nakon repičine paše sledi prenos na bagrem jer se ishranom podstiče leglo i jačanje zajednice.

Nikako ne hraniti u vreme jake prirodne paše jer će pčele zanemariti pašu i postati "lene".

Zaštita od pesticida

Maj je mesec kada se intenzivno prskaju voćnjaci, vinogradi, uljana repica, kukuruz i suncokret. Pčelar mora pratiti najave prskanja od strane poljoprivrednika, ali i postaviti vidljive znakove "Pčelinjak - ne prskati" na ulazu u pčelinjak.

Dogovorite se s okolnim poljoprivrednicima o noćnom prskanju kada su pčele u košnici. Po potrebi zatvorite pčele u košnicu na dva, tri sata nakon prskanja i stavite vlažnu mrežicu preko ulaza.

Pčele kad padaju mrtve ili se muče pred košnicom bez vidljivog uzroka često je znak trovanja pesticidima.

Seoba pčelinjaka - priprema za bagrem ili kesten

Mnogi pčelari u maju sele pčelinjake na bagremove pašnjake. Ako planirate seobu tada premeštajte pčele uveče ili rano ujutru, kad su sve u košnici. Pre seobe pričvrstite sve okvire, klincima ili penom, da se ne pomeraju. Obezbedite dobru ventilaciju te postavite mrežaste ulaze.

Na novom mestu postavite košnice direktno na pašu ili najviše 200 m od bagremove šume. Prva dva, tri dana ne otvarati košnice kako bi se pčele privikle.

Vođenje pčelarskog dnevnika

Poslednja, ali izuzetno važna stavka je da zabeležite sledeće:

• datum svakog pregleda;

• snagu zajednice (broj okvira pčela);

• količinu legla i meda;

• preduzete mere protiv rojenja;

• tretmane protiv bolesti;

• vremenske uslove i zapažanja o paši.

Dobar dnevnik ključan je za planiranje radova iduće godine i za učenje na sopstvenim greškama.

Maj je mesec pun posla, ali i velikog zadovoljstva jer su pčele snažne, priroda cveta, a pčelar već nakon duge zime vidi prve plodove svoga rada. Pravovremeno proširivanje prostora, suzbijanje rojenja, iskorišćavanje paša, osobito bagrema, i briga o zdravlju pčela glavni su zadaci. Organizujte rad u pčelinjaku nedeljno, prilagođavajući ga vremenskim prilikama i razvoju svake zajednice pojedinačno. Uz dobru pripremu i redovan nadzor, maj će vašem pčelinjaku doneti rast i med, a vama pčelarsku radost i zadovoljstvo.

Srećan rad i medno u maju!