Naglo zahlađenje u aprilu: Vreme za strpljenje i pregled pčela

April je za pčelare mesec u kom se više ne radi "po kalendaru", već isključivo prema vremenu. Ako ste pomislili da ćete nakon praznika mirno preseliti zajednice na ranu prolećnu pašu - eto, već ste naučili da se u pčelarstvu planovi pišu olovkom, a stvarnost pčelarskom "gumicom".

U prvim toplim danima prošlog meseca, u zavisnosti od lokacije na kojoj se nalazi naš pčelinjak, obavezno smo napravili kratki prolećni pregled. Proverili smo ima li matice, legla, zaliha. Oni najrevniji među nama već su počeli sa proširenjem legla i okvirima sa satnom osnovom. A onda je došao kraj marta. I s njim zahlađenje koje nije pitalo za kalendar.

Naglo zahlađenje: Kome više smeta - pčelama ili voćkama?

Kad temperatura naglo padne nakon perioda zatopljenja kao ove godine, situacija u prirodi postaje nezgodna za sve - kako za pčelare, tako i za ostale poljoprivrednike, posebno voćare i vinogradare. No pitanje koje se često postavlja glasi: kome više smeta - pčelama ili cvetajućim biljkama, voćkama?

Pčele su, koliko god izgledale osetljivo, prilično prilagodljive i mogu same predvideti dolazak hladnog talasa. U jakim, dobro hranjenim zajednicama one će se pri zahlađenju jednostavno skupiti u klupko i smanjiti svoju uobičajenu aktivnost na minimum. Problem nastaje ako smo ih pre zahlađenja previše "podstakli" - proširili košnicu, izložili jačem provetravanju ili preselili na otvorenu pašu pre nego što je vreme stabilno. Tada im gubitak toplote i otežan pristup hrani mogu ozbiljno naštetiti ukoliko imaju više legla za pokrivanje, a premali broj pčela.

Prvi prolećni pregled pčela: Ovo su četiri ključne stvari koje treba proveriti

Voćke, s druge strane, nemaju tu mogućnost. Cvet koji je već otvoren ne može se "sabiti u klupko" niti u hibernaciji sačekati bolje dane. Kada temperatura padne ispod kritične granice (oko -2 °C do -4 °C, u zavisnosti od vrste i stepena razvijenosti cveta) i potraje duže vreme, dolazi do smrzavanja tučka i prašnika. Rezultat je izostanak nužne oplodnje, a samim tim i ploda.

Dakle, ako tražimo kome je teže: voćkama je teže u smislu gubitka uroda, a pčelama u smislu upravljanja zajednicom u uslovima kada priroda nije uskladila temperaturu sa cvetanjem. Pčela će preživeti zahlađenje, ali voćar bez roda neće imati šta da bere, a pčelar bez cvetne paše neće imati ni meda od voćaka.

Ipak, postoji i jedna posebna grupa…

Dok voćari i pčelari zajednički strepe nad svakim noćnim mrazom, postoji grupa kojoj ovakvo vreme, začudo, odgovara. A to su proizvođači kalendara za pčelare.

Dakle, svaki put kada se zahlađenje dogodi tačno u trenutku kada je prema "standardnom planu radova" trebalo raditi rojenje, preseljenje ili vrcanje, oni mirno izdaju novo izdanje sa napomenom: "Svi datumi su okvirni, prilagodite vremenu." I uvek su u pravu - kao uostalom i u ovom članku. Jer poljoprivreda i rad pod vedrim nebom su nepredvidiva delatnost izložena stalnim promenama vremena.

Zaštita pčela u sezoni cvetanja: Koja pravila proizvođači moraju poštovati?

Bez obzira na vremenske nepogode, april je mesec u kojem se pčelar najviše oslanja na sopstveno iskustvo, a najmanje na prognozu. Savetuje se da, uprkos hladnoći, redovno obilazite pčelinjak, pratite razvoj svojih zajednica i po potrebi prihranjujete pčele, jer je najgore da uginu od gladi. Ono što je najvažnije jeste da ne žurite.

Pčele tačno znaju šta rade - rade to hiljadama godina bez greške. Voćke su tu da nas podsete da priroda ne funkcioniše uvek po našem satu ili bioritmu.