Prvi prolećni pregled pčela: Ovo su četiri ključne stvari koje treba proveriti

Prvi prolećni pregled pčelinjih zajednica po mnogima je jedan od najvažnijih trenutaka u pčelarskoj godini. Nakon dugog zimskog mirovanja, pčelar napokon dobija uvid u stvarno stanje svojih košnica i postavlja temelje za celogodišnju uspešnost pčelinjaka. Ovaj članak donosi sve što treba da znate o pravovremenom i pravilnom obavljanju prvog prolećnog pregleda.

Kada obaviti prvi pregled?

Pčelari razlikuju dve vrste prolećnih pregleda - prvi, delimični, i drugi, glavni prolećni pregled.

Prvi se obavlja početkom marta i mnogi su ga pčelari, zavisno od mikrolokacije, već obavili. Obavlja se kada dnevne temperature dostignu najmanje 12°C. On ne uključuje duže otvaranje košnice, već se obavlja osluškivanjem i posmatranjem ponašanja pčela na letu. Kod kucanja u stranicu plodišta, društva s maticom kratko i bučno zabruje, ali se brzo smiruju, dok bezmatična društva dugo bruje bez prestanka.

Glavni prolećni pregled obavlja se oko 7 do 10 dana kasnije, kada temperature porastu iznad 15-17°C, vreme je sunčano i po mogućnosti bez vetra. Tada se košnica može otvoriti i detaljno pregledati, pri čemu je važno raditi brzo i efikasno kako se pčele ne bi izlagale hladnoći i kako se ne bi izazvala grabež.

U slučaju da je kapnuo med, sve nakon ovog pregleda treba dobro očistiti.

Proverite ove četiri stvari

Četiri su najvažnije stvari koje treba proveriti tokom ovoga pregleda.

Prisutnost matice i kvalitet legla

Matica se ne traži direktno, već se njena prisutnost utvrđuje na osnovu legla. Ako u saću postoji radiličko leglo u svim fazama razvoja (jaja, larve, poklopljeno leglo), matica je prisutna i uredno radi. Pojava raštrkanog trutovskog legla može ukazivati na lošu ili prisutnost lažnih matica.

Kompaktne ploče legla znak su zdrave i snažne zajednice. Preporučuje se otvoriti i proveriti nekoliko ćelija sa zatvorenim leglom kako bi se uočili mogući znakovi bolesti.

Zalihe hrane

Početkom marta pčelinje društvo treba da ima 6 do 10 kilograma meda, raspoređenog na 6 do 8 okvira u mednim vijencima. Krajem marta minimalne zalihe trebale bi da iznose 5-6 kilograma.

Ako hrane nedostaje, potrebno je dodati ram s medom do poslednjeg okvira s leglom. Ukoliko nema rezervnih, dodaje se sirup ili šećerna pogača iznad ramova s leglom.

Jačina društva

Jačina pčelinjeg društva je u ovom trenutku itekako važna, procenjuje se prema broju ulica (prostora između okvira) zaposednutih pčelama. Slaba društva sad ne bi više trebalo biti onih sa 3-4 ulice pčela, na njih treba obratiti pažnju i suziti im prostor, dodati okvir dva legla iz jačih zajednica te prihraniti sirupom.

Ona srednja društva računaju se sa 5-7 ulica pčela, uglavnom se kao i jaka mogu sama za sebe pobrinuti. Jaka društva su ona s više od 7 ulica pčela.

Preporuka je da se zajednice s manje od 5 ulica pripoje jačima radi bržeg razvoja ili im se dodaju zavisno od toga kakvu maticu imaju okvir do dva s leglom iz jačih zajednica, dok se društvima s 5-7 ulica često smanjuje prostor kako bi lakše održavala toplotu tokom hladnijih noći.

Tri stvari u pčelarstvu koje su ostale iste – i pet koje su se zauvek promenile

Posebnu pažnju treba obratiti na moguću prisutnost varoe (Varroa destructor), najopasnijeg parazita pčela. Ako je zaraženost košnice manja od tri odsto, pčelinja zajednica smatra se sigurnom - to praktično znači da na 300 pregledanih pčela treba biti manje od devet varoa.

Varoa se razvija u poklopljenom leglu, što otežava njeno utvrđivanje. Jake pčelinje zajednice održavaju temperaturu od 35°C oko legla, što ne odgovara razvoju varoe. Ipak, ako zajednica iz bilo kog razloga oslabi, razmnožavanje varoe se ubrzava.

Proliv i mrlje na okvirima mogu upućivati na nozemozu ili lošu zimsku hranu.

Čistoća košnice

Podnjače košnica potrebno je očistiti od uginulih pčela i nečistoća. Kod dubokih žičanih podnjača izvlači se uložak, čisti i vraća. Trunje s podnjača treba skupljati na jedno mesto, zapakovati u najlonsku vreću i sigurno ukloniti.

Ključni radovi nakon pregleda

Uklanjanje lošeg saća

Iz košnice se izbacuju ramovi sa starim (crnim), plesnjivim ili oštećenim saćem, pa se zamenjuju ramovima s pravilno izgrađenim radiličkim saćem iz rezerve. Zamena starog saća preventivna je mera protiv bolesti i osigurava zdravstvenu ispravnost budućih pčelinjih proizvoda.

Za razliku od zimskog perioda, u proleće pčelinje društvo treba, ako nije na suncu veći deo dana, maksimalno utopliti. Dodatno utopljavanje i plastična folija mogu dati dobre rezultate, ali folija se sme stavljati samo na jaka društva.

Postavljanje pojilica

S razvojem legla, kao i kod svih živih bića, rastu potrebe pčela za vodom. Obavezno treba osigurati čistu vodu na pčelinjaku u higijenskim pojilicama. Ako se to ne učini, pčele će samostalno tražiti vodu po potocima i barama, što za njih predstavlja dodatni napor, a u slučaju naglog zahlađenja mogu i uginuti na putu do košnice.

Dodavanje šećernih pogača ili sirupa nastavlja se od februara do kraja marta ili početka aprila, odnosno do pojave rane prolećne paše. Kada noćne temperature ne budu padale ispod oko 5°C, može se započeti sa stimulativnim prihranjivanjem šećernim sirupom.

Neki pčelari primenjuju i metodu okretanja tela košnice za 180 stepeni, čime med dospeva ispred leta, pa pčele ubrzano prenose med u zadnji deo ramova, što deluje kao stimulativno prihranjivanje.

Šta učiniti sa slabim zajednicama?

Zajednice koje su slabe, bolesne ili bez matice moraju se sanirati bez odlaganja. Slaba društva s 3-4 ulice pčela mogu se spojiti s jačima. Bezmatke se evidentiraju već kod prvog pregleda, a čim vremenske prilike dozvole, spajaju se s jačim pčelinjim društvima.

Prolećni razvoj u fazama

Postoje tri faze prolećnog razvoja pčelinjeg društva:

• Prva faza (15. januara - 10. marta) - period zimskog odgajanja legla, obeležen malim dotocima nektara i polena iz prirode i nestabilnim vremenom.
• Druga faza (10. marta - 1. maja) - period ubrzanog razvoja kada počinje unos cvetnog praha i nektara s prolećnog bilja (iva, dren, vrba, jagorčevina). Pčelar mora paziti da zbog povećanog unosa ne dođe do blokade prostora u zoni legla.
• Treća faza (1. maja - 1. juna) - period stvaranja viška pčela i burnog razvoja, kada matica dnevno polaže i do 2.000 jaja. Aktivnosti pčelara svode se na proširenje prostora u košnici dodavanjem satnih osnova i sprečavanje pojave rojevnog nagona.

Prvi prolećni pregled temelj je uspešne pčelarske sezone. Pravovremeno uočavanje problema, osiguravanje dovoljnih zaliha hrane, čistoća košnica i briga o zdravlju pčela ključni su faktori koji će omogućiti optimalan razvoj zajednica do glavne paše.

Najvažnije je očistiti i zatvoriti uginule košnice, a u zdravima očistiti podnice - to je od ključnog značaja za dalji tok sezone.

Svaki pčelar trebao bi da razvije sopstvenu strategiju na početku sezone koja će, uz korišćenje proverenih metoda, omogućiti zdrave i radno raspoložene pčelinje zajednice i na kraju osigurati zdrave i ispravne pčelinje proizvode