Paša bršljana važna za prezimljavanje pčela

Za razliku od 2014. godine, ova je bila daleko uspešnija za pčelare, s obzirom na to da je bilo dosta sunčanih dana i da su pčele mogle da obave lipovu, bagremovu, suncokretovu i pašu na uljanoj repici.

Ove godine meda ima dovoljno, a pčelari su posebno zadovoljni lipovim, suncokretovim i bagremovim medom, dok je meda od uljane repice bilo nešto manje.

Med od paše bršljana ne koristi se u ljudskoj ishrani

Posle dobre sezone, pčelari su pripremili košnice za prezimljavanje, i sada se čeka februar naredne godine i nova pčelinja legla. Pčelari iz Nikinaca imaju jednu prednost u odnosu na druge, a to je poslednja bršljanova i paša astera, koja pčelama obezbeđuje dovoljno kvalitetne hrane za prezimljavanje. Šume u okolini Nikinaca obiluju bršljanom, na kom pčele imaju poslednju septembarsku-oktobarsku pašu. "Ona nije najznačajnija u godini, ali je veoma važna za prihranu pčelinjih društava u predstojećem periodu, kako bi pčelari spremno dočekali zimu i imali zdrave pčele na proleće", kaže Janoš Hegediš, pčelar i predsednik Udruženja pčelara Srem Nikinci.

"Od paše bršljana se može dobiti med izuzetno dobrog ukusa i kvaliteta, ali taj med se ne koristi u ljudskoj ishrani jer veoma brzo počinje njegova kristalizacija, nekad i za 24 sata, pa ga nekad nije moguće ni izvaditi iz košnice jer je veoma tvrd. Tu je najvažniji polen, on je nezamenjiv i pčele ga lageruju za prolećni razvoj. Za nas je ova biljka posebna u slučaju da ostanemo bez hrane za pčele za zimski period", kaže Hegediš.

Vreme poslužilo, ali je trovanje pčela omelo planove pčelarima

Vremenski uslovi su išli na ruku medarima iz Nikinaca, ali problem sa kojim su se susretali tokom lipove paše na Fruškoj Gori je bilo trovanje pčela usled prekomerne količine sredstava kojima su poljoprivrednici tretirali voće. Hegediš kaže da je oštećeno desetak pčelinjaka, a dokazivanje je, prema njegovim rečima izuzetno težak i skup proces, pa pčelari često odustaju od toga.

"Sada su pčele u stanju mirovanja, i tako će biti tokom naredna tri meseca, kada se spušta temperatura u košnicama. Novo leglo počinje u februaru-martu i tada pčele podižu temperaturu u košnicama na oko 35 stepeni, koliko je potrebno za razvoj novog legla. Veoma je važno pčele tokom zime ne držati u podrumima. U toku zime potrebni su im povremeni letovi, kako bi se ispraznila creva i time se sprečila bolest zvana nozemoza. Zato mi pčelari živimo za po koji lep i sunčan novemabarski, decembarski i januarski dan. Ona se ponovo vraća u klube i samo joj treba pomoći, odnosno držati košnice van podruma. One su inače veoma čisti insekti i neće creva prazniti u košnici, osim ako je bolesna od nozemoze. A ako se nozemoza ne suzbije kako treba, onda u tom slučaju imamo velike gubitke", objašnjava Hegediš.

Zimski period - vreme seminara i savetovanja

Pčelari sada pripremaju ramove za zimu, košnice, sređuju pribor i koriste zimski period za seminare i savetovanja. Nikinački pčelari sezonu pčelinjih paša završavaju manifestacijom "Dani bršljena" u okolnim šumama. To je i ove godine bila prilika da se razmene iskustva, sumira sezona ali i da se ukaže na jednu veoma retku pojavu koju su zabeležii Nikinčani. Naime, krajem leta zabeležena je pojava novog roja sa maticom, leglom i medom, što se dešava isključivo tokom proleća.