Ko jednom ode na peščaru, primetiće već posle nedelju dana promene, one su aktivnije, više im prija ta šuma, mirnije je, a brže se razvijaju i oporavljaju, ističe Tibor Barjaktarov.
Ova godina za pčelare nije najbolja, pa ni za one koji ih sele u peščaru gde su, prema njihovom iskustvu, uslovi za razvoj radilica bolji i prinosi veći. Tibor Barjaktarov iz Skorenovca kod Kovina svake godine svoje košnice nosi u Deliblatsku peščaru, međutim, ova sezona, kaže, mogla je biti znatno bolja.
"Paša na tom terenu je odlična, jer se same pčele bolje pripreme u tim uslovima. Ko jednom ode na peščaru, primetiće već posle nedelju dana promene, one su aktivnije, više im prija ta šuma, mirnije je, a brže se razvijaju i oporavljaju", ističe Barjaktarov.
Primećuje da je sve više pčelara i iz drugih krajeva Srbije u ovom kraju, a najviše ih je iz Vojvodine, tačnije iz okoline - Južnog Banata. Prednosti su i što je u tom predelu temperatura uvek za nekoliko stepeni niža što pčelama odgovara, prija im, a šuma je njihov prirodni ambijent.
"Ono što bih istakao je i da u poslednjim godinama nije bilo krađa. Prirodna okolina, sama klima, šuma, utiče na njihov napredak, ko ih odnese mesec dana ranije moći će veoma dobro da ih pripremi, spaja i ojača."
U proleće su njegove pčele na cvetnoj paši, početkom aprila seli svoje košnice u Deliblatsku peščaru, tu je na bagremu i lipi, a ukoliko se suncokret poklopi sa lipom, vraća se u svoje selo. Sav med sa tih paša on je prodavao u prvoj klasi, ali ove sezone kaže da je bilo problema, posebno sa bagremom koji je, inače, u peščari izuzetno dobar, ali je ove godine delom izmrzao. Kada nema kiše i izmrzavanja, daje velike prinose.
"Osim što je sada izmrzao u jednom delu, pčele nisu bile dovoljno jake da bi mogle da iskoriste i to malo što su imale. Prinosi nam se kreću od 10 do 12 kg po košnici, a inače izvrcamo oko 15 do 20 kg, jer je veći deo šume pod bagremom", ukazuje Barjaktarov.
A pre bagrema, u proleće, njegove pčele su na prolećnoj cvetnoj paši u selu u kom i živi. U martu i aprilu je bilo hladnije nego inače, te su se teže razvijale. Dobio je oko 10 kg cvetnog meda.
"U tom periodu smo imali dosta gubitaka, ja oko 15 odsto, što zbog trovanja, što zbog zime koja je trajala duže i hladnog perioda."
Bagrem i lipa doneli najmanje meda, suncokret dao najbolje prinose
Nakon bagrema, sledi lipova paša u peščari, ali je ove sezone nju propustio, jer se poklopila sa suncokretovom.
"Bojao sam se da ne zakasnim na suncokret, pa sam se vratio. To je, ja mislim, i izvuklo godinu, izvrcali smo 15 do 20 kg meda. A od kolega koje su ostale u šumi, čuo sam da je i lipa bila dobra", navodi naš sagovornik.
Odlučio je da u svet pčela uđe sasvim slučajno - pomagao je kumovima u vrcanju, dopalo mu se, od njih je i kupio prve rojeve, počeo ja sa 20-ak košnica, a danas ima 70 društava. Plasmanom je, za sada, zadovoljan, ali mu ovo još uvek nije jedini izvor prihoda, te planira da udvostruči posao. Želi da stigne do 150.
"U Srbiji ima četiri, pet većih otkupljivača. Ja sam od 2016. godine u ovom poslu i sada, posle pet godina, mogu da kažem da je isplativo baviti se pčelarstvom. Investicije jesu velike, potrebno je mnogo vremena i strpljenja, ali vredi, posle nekoliko godina dolaze prve bolje zarade", napominje banatski pčelar.
Tagovi
Autorka
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 13 sati
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 13 sati
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
