Treća bagremova paša podbacila je na većim nadmorskim visinama. Prinosi su mali, ali je kvalitet izuzetno dobar. Suncokret je najviše medio, očekuju se prinosi od 12 do 16 kg po košnici.
Iako još uvek nije kraj svih paša, ova godina - već sada se može zaključiti, nije bila najsrećnija za pčelare. Loši vremenski uslovi, krađe, trovanja, požari, uticali su na manji prinos i kvalitet.
Najgore su bile bagremova i lipova paša, a najviše prinosa donela je suncokretova.
"Bagremova je bila daleko ispodprosečna, samo u nekim delovima Srbije bilo je izvesnog prinosa, odnosno od pet do 12 kilograma po uzimljenoj košnici dok u većini zemlje ovog značajnog meda nije bilo skoro uopšte, često ni za pčele", navodi predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović, dodajući da je bagremov med važan jer postiže najbolje cene na inostranom tržištu.
Klimatske prilike ključne su za prinose, a prolećno izmrzavanje bagrema osiromašilo je ovu pašu, dok, tamo gde je meda bilo, nije ga bilo u većim količinama.
"Posebno je podbacila treća paša na većim nadmorskim visinama, iako je obećavala i dobro krenula, upravo zbog naglog pogoršanja vremena i upornih višednevnih kiša", napominje Živadinović.
Njega je najviše bilo na jugu Srbije. Kvalitet tog meda je, ističe, neverovatan.
"Skoro nije bio gušći i svetlije boje (dokaz sortnosti i nemešanja sa drugim vrstama). Inače naša zemlja poznata je po tome da ima visok procenat bagremovog polena u medu, ove godine će to biti još izraženije", objašnjava predsednik SPOS-a.
Bagremova paša u Pomoravlju - u proseku osam kilograma po košnici
Livadskog meda će biti sa paše koja je na svim planinama iznad 1.000 metara nadmorske visine. Lipa je, dodaje naš sagovornik, donela na retkim lokacijama svega nekoliko kilograma onog vrcanog po košnici, a suncokreta je najviše, naravno, u Vojvodini dok je solidno medio i u okolini Požarevca.
"Oni koji su dobro pripremili pčele imaće prinose od oko 12-16kg vrcanog meda po košnici, kada je u pitanju suncokret. Planinska livadska iznad 1.000 metara nadmorske visine bila je prosečna na većini lokacija, meda će biti oko pet do deset kilograma po košnici, ali jako mali broj pčelara seli na ovu pašu", ukazuje sagovornik Agrokluba.
Suncokretova, takođe, praćena je velikim padavinama i olujama, a čak i pojavom pijavica, što, ocenjuje zamenik predsednika SPOS-a Radivoje Stojanović, nije karakteristično za Vojvodinu.
"Imali smo i veliko trovanje u Itebeju, oko 800 društava je otrovano. Sumnjamo da je tretirana lucerka određenim hemijskim preparatima koji su uništili pčelu", dodaje on.
Bilo je, napominje, i požara. Jedan u okolini Kikinde uništio je 50 košnica. Zapaljeno je strnište, a na susednoj njivi nalazile su se pčele. Vatra je zahvatila vosak, a košnice od drveta, kao materijal podložan paljenju na visokim temperaturama, izgorele su u potpunosti.
"U okolini Melenaca imali smo krađu medišnih nastavaka. Pretpostavljamo da je to organizovana i uigrana ekipa. Uspeli su da ukradu oko tonu i 800kg meda. Vratili su stare nekorišćene ramove, a uzeli one sa medom. Prijavljeno je policiji, vodi se istraga i dalje", priča nam Stojanović.
Usled obilnih padavina popustila su i postolja na košnicama, prevrtale su se platforme, kamioni sa pčelama su se zaglavljivali, a kiša ih je sprala, što je izazvalo izuzetno velike štete.
"Očekujem da će ova godina, po nekim parametrima, biti i lošija od prošle jer su vremenski uslovi na njenom početku bili veoma nepovoljni. Zatim, hladno vreme u aprilu i maju mesecu, kad je bila voćna, bagremova paša, tako da na nekim lokacijama u Srbiji će biti i nekog prinosa, ali moj utisak je da je ova sezona, generalno, izuzetno loša", zaključuje Stojanović.
Tagovi
Autorka
Uginuće milioni pčela zbog šećera prosutog iz vagona, upozoravaju pčelari
Radovi u pčelinjaku tokom aprila: Vreme kada se osiguravaju zdrave i jake zajednice
Obavezno prijavljivanje broja košnica od 1. do 30. aprila
Dani pčelara u Crnajki 31. marta
