Pčelarenje kao hobi

Nebojša Kostić iz Požarevca ove godine je odlučio da svoju ljubav prema pčelarenju pretvori u hobi. Ljubav prema pčelama rodila se još pre 30 godina, kada je poznaniku pomagao u pčelarenju. Počeo je sa deset društava i za sada nema nameru da povećava njihov broj:

"Radim po principu stacioniranog pčelarenja. Počeo sam ove godine sa deset košnica i pošto radim iz čiste ljubavi, a ne iz neke ekonomske koristi, nemam nameru da povećavam njihov broj u skorije vreme. Zbog posla sa špedicijom, ne bih stigao da se u potpunosti posvetim njima. Tek kada, za petnaestak godina odem u penziju, imaću više vremena. Ali i tada ću da udvostručim njihov broj".

Bagremova i suncokretova paša

Prema njegovim rečima, desetak društava i nije baš mali broj, zato što je u pčelarenju pet košnica dovoljno za hobi, a sve preko toga zahteva ozbiljan rad. Njegova društva su stacionirana u okolini Požarevca, na putu za Zaovu gde im je dostupna bagremova paša i malo suncokretove. Pčelari sa LR košnicama, za koje važi da su napornije za manipulaciju. Prvi med treba da dobije sledeće godine u maju.

U ovom hobiju Nebojša uživa sa komšijom Srećkom, koji je takođe početnik u pčelarenju i koji ima 35 društava. Njih dvojica takođe zajedno uče o pčelarstvu i pomažu jedan drugom. Naš sagovornik ističe da je prošao kurs za pčelara, koji su organizovali Savez pčelara Požarevca, za koje važi da je najbrojnije i Poljoprivredna škola iz Požarevca. On je takođe registrovao gazdinstvo za oblast pčelarstva i postao član SPOS-a.

Pčelarenje sa LR košnicama

Kako razlikovati pravi i lažni med

No i pored toga što je početnik u pčelarenju, Nebojša nam otkriva metode za razlikovanje pravog i lažnog meda:

"Pravi med se kristalizuje. Dovoljno je zagrejati par kašičica meda, ako je pravi on se kristalizuje, dok lažni med peni. Takođe, ako se protrlja između prstiju, pravi med nije lepljiv, koža ga prosto upija. Dok je lažni, zbog šećera u njemu lepljiv. Razlika između jednog i drugog je naravno i u ukusu".

Ljubav kao motiv

Za bavljenje pčelarstvom njega je podstakla čista ljubav prema pčelama, uprkos tome što zahteva značajna finansijska ulaganja.

"Za mene je pčela najpametnija životinja. Volim da se družim sa pčelama i da uživam u prirodi. Za mene ovo nije skupo, zato što volim time da se bavim. Nisam koristio pomoć države, ali planiram u narednom perodu kada budem kupovao pčelarsku opremu", kaže Kostić.

Njegov utisak je da se od pčelarenja ne može obogatiti i da svako ko razmišlja tako ne može biti uspešan.

"Ne treba očekivati neku preteranu zaradu. Ne bih preporučio nikome da se ovim bavi iz zarade. Veliki je rizik. Na primer, idealni uslovi u maju za bagremovu pašu su da dnevna temperatura bude oko 23-24 stepena i da noću ne pada mnogo. Kišni dani mu smetaju. Ova godina je bila izuzetno loša. Ali bih preporučio mladima koji su zainteresovani, da se u potpunosti bave ovim poslom", savetuje ovaj pčelar.

Foto: Nebojša Kostić