Azijski stršljen je u Evropu došao iz Kine, a zbog njega su zabrinuti uzgajivači širom Evrope, jer jedan njihov roj može da uništi koloniju od 10.000 pčela.
Zabrinutost zbog brzog širenja azijskog stršljena (Vespa velutina) u Evropi sve više raste, piše agroinform. Ova agresivna štetočina je na naš kontinent prvi put stigla 2003. godine i to u Francusku, slučajnim transportom iz Kine.
Ovaj insekt se sada pojavio u gotovo svim zemljama zapadne Evrope, a uočen je i u Italiji. Veličine je tri centimetra, a možemo ga prepoznati po žutim nogama i izuzetnoj agresivnosti. Gradi gnezda visoko na stablima i to pretežno u šumama.
Ne uzrokuje direktna oštećenja na biljkama već uništava pčele i time utiče na oprašivanje. Pored toga, uzrokuje ozbiljne štete u pčelarstvu i proizvodnji meda. Čak napada i druge insekte što se negativno odražava na ceo ekosistem.
Radio odašiljač i uređaj za praćenje - tehnologija u borbi sa azijskim stršljenovima
Pčelari s razlogom strahuju od ove štetočine jer stručnjaci smatraju da roj od desetak ovih jedinki u sat vremena može da ubije koloniju od 10.000 pčela. Takođe, nije bezazlen ni za ljude, pogotovo u vreme letnjih vrućina kada je njihov napad zapaženiji. Ima žaoku dugu šest milimetara kojom može da ubrizga toliko otrova da kod ljudi može doći do nekroze.
Do sada nije razvijena nijedna efikasna odbrana od ove vrste stršljena, ali se iznos za zaštitu i naknadu štete u Evropi već popeo na desetine miliona evra. Jedina efikasna mera je uništavanje njihovih gnezda.
Uvozni med: U pakovanju od jednog kilograma samo 300 grama pravog meda?
Istraživački tim sa Univerziteta Pariz-Sakli pokušava da razvije novu metodu kontrole na temelju dosadašnjih istraživanja i iskustva azijskih zemalja, Francuske, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva. Kako bismo uspešno iskorenili ovu vrstu trebalo bi potrošiti osam do 10 miliona evra godišnje.
Tagovi
Autorka
Pčelari, zaštitite košnice - krenuo hemijski voz za uništavanje vegetacije duž pruga
Pčelarev sin i med sa Kosmaja, Fruške gore i iz Banata. Biznis ili porodična tradicija?
Od Vranja do Erdevika - Goran Cvetković već 10 godina seli svoje pčele sa paše na pašu
Zamena pčelinjih matica: Kako i zašto pčele menjaju svoju kraljicu?
