Rekordan broj košnica u EU: Na farmama više od 9,4 miliona pčelinjih zajednica

Broj pčelinjih košnica na farmama u Evropskoj uniji dostigao je rekordan nivo. Prema najnovijim podacima Eurostata, tokom 2023. godine na evropskim poljoprivrednim gazdinstvima bilo je registrovano čak 9,4 miliona košnica, što je 1,3 miliona više nego 2020. godine, odnosno povećanje od 16 odsto.

Iako ovi podaci ne obuhvataju sve košnice u Evropskoj uniji, budući da statistika prati samo one koje se nalaze na poljoprivrednim gazdinstvima, oni ipak pokazuju pozitivan trend razvoja pčelarstva u mnogim državama članicama.

Italija predvodi Evropu

Najveći broj u 2023. godini zabeležen je u Italiji, gde se na farmama nalazilo njih gotovo 1,9 miliona. Slede Rumunija sa 1,7 miliona, Grčka sa 1,2 miliona i Bugarska sa milion košnica.

U poređenju sa 2020. godinom, njihov je broj porastao u 12 država članica Evropske unije. Najveći rast ostvarila je upravo Italija, koja je povećala broj košnica za čak 822.490, odnosno 79 odsto.

Sa druge strane, u deset država zabeležen je pad broja. Najveće smanjenje zabeleženo je u Mađarskoj, gde je on pao za 152.110 ili 34 odsto, dok je u Španiji evidentiran pad od 131.440, odnosno 14 odsto.

U susednoj Hrvatskoj je 407.160 košnica zabeleženo tokom 2023. godine.

Zaštita pčela jedan od ključnih izazova EU poljoprivrede

Pčele imaju nezamenjivu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji, jer oprašuju veliki broj kultura koje se uzgajaju u različitim klimatskim uslovima, od toplijih mediteranskih područja do hladnijih severnih regiona Evrope.

Njihova sposobnost preživljavanja tokom zime zasniva se na prezimljavanju u košnicama, pri čemu koriste zalihe meda koje su prikupile tokom vegetacione sezone.

Stručnjaci ističu da bez oprašivača poput pčela ne bi bilo moguće održati sadašnji nivo proizvodnje brojnih voćarskih, povrtlarskih i ratarskih kultura, zbog čega se njihova zaštita smatra jednim od ključnih izazova evropske poljoprivrede.

Program "Novi sporazum za oprašivače"

Uprkos rastu broja košnica, stručnjaci upozoravaju da su divlji oprašivači i dalje pod pritiskom zbog klimatskih promena, gubitka staništa, intenzivne poljoprivrede i upotrebe pesticida.

Kako bi odgovorila na te izazove, Evropska komisija je 2023. godine predstavila program "Novi sporazum za oprašivače" (A New Deal for Pollinators). Tim dokumentom je obnovljena Inicijativa EU za oprašivače iz 2018. godine i definisane su nove mere za zaustavljanje pada brojnosti oprašivača u Evropi.

Kakav je med iz košnica sa nadmorske visine od 680 do 1.100 metara?

Obnovljena evropska inicijativa predviđa niz aktivnosti koje će sprovoditi Evropska unija i države članice sa ciljem zaustavljanja i preokretanja pada populacija oprašivača do 2030. godine.

Mere su usklađene sa evropskom Uredbom o obnovi prirode i predstavljaju važan deo Strategije Evropske unije za bioraznolikost do 2030. godine.

Najnoviji podaci pokazuju da pčelarstvo u mnogim državama članicama beleži rast, ali stručnjaci upozoravaju da samo povećanje broja košnica nije dovoljno. Dugoročna zaštita pčela i drugih oprašivača zahtevaće očuvanje prirodnih staništa, održivije poljoprivredne prakse i snažniju zaštitu biološke raznolikosti širom Evrope.

Jer upravo od pčela, često više nego što smo svesni, zavisi budućnost evropske proizvodnje hrane.