Srbija izvezla preko 2.700 tone meda u Italiju, Nemačku i Norvešku

Srbija je prošle godine izvezla preko 2.700 tona meda u vrednosti od oko 13.000.000  evra, što je za 46 odsto više nego 2019. godine. Med se najviše izvozio za Italiju, Norvešku i Nemačku, rezultatai su istraživanja Privredne komore Srbije (PKS).

Od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. počinje rast izvoza meda u zemlje EU, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.

Uvoz meda, za razliku od prethodnih godina raste, pa je u Srbiju prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i Novog Zelanda.

Krenuo uvoz meda u Srbiju iz Moldavije?

Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti.

Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.

Strategija razvoja pčelarstva i Pravilnik o pčelinjem otrovu

U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje rasti.

Prema Uredbi o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2021. za sve pčelare odeđeni su podsticaji u iznosu od 800 dinara po košnici.

Inače, Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda uputila je ranije dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje meda.