Pčelari najavljuju da će ova godina biti ispod proseka kada je reč o bagremovoj paši, što će nesumnjivo značiti i manje bagremovog meda na tržištu. Paša još nije završena, ali prema prvim procenama ovog meda biće od 65 do 70 odsto manje nego inače.
Iako paša nije još završena prema prvim procenama bagremog meda biće za 65 do 70 odsto manje nego inače. To bi moglo da ugrozi i izvoz, jer je ova vrsta meda tradicionalno najtraženija na stranim tržištima. Čak 70 odsto ukupnog izvoza čini upravo bagremov med, pa se smatra da je ova paša najvažnija za domaće proizvođače.
"Još nemamo podatke, jer je paša u toku. Oni koji sele pčele na više nadmorske visine još imaju šansu da poprave rezultate", kaže Rodoljub Živadinović predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije za Politiku.
Živadinović kaže da za sada ovakva situacija neće uticati na maloprodajnu cenu u našoj zemlji i da je ona i dalje između 800 i 1.000 dinara, dok je u EU od osam do dvadeset evra.
Zbog hladnog vremena, pre dve godine u Pomoravlju i Šumadiji (gde je ovo najvažnija pčelinja paša) bila je najlošija po prinosima. To ne samo da je dovelo do nestašice već i povećalo troškove proizvođačima, koji su morali da kupuju šećer da bi prehranili pčele.
Iz Srbije je prošle godine izvezeno 2.744 tone meda u vrednosti od oko 12,4 miliona dolara. Najviše u Italiju, Norvešku, Nemačku, Crnu Goru… Uvoz je bio simboličan, jer je iz drugih država nabavljeno 43 tone.
Izvori
Tagovi
Autorka
Banatski pčelar Radovan Radivojević završio je vrcanje meda za ovu godinu. Ima li prinosa?
Pčelari, zaštitite košnice - krenuo hemijski voz za uništavanje vegetacije duž pruga
Pčelarev sin i med sa Kosmaja, Fruške gore i iz Banata. Biznis ili porodična tradicija?
Od Vranja do Erdevika - Goran Cvetković već 10 godina seli svoje pčele sa paše na pašu
