Vreme je za odmor pčela - kako ih proveriti, a ne uznemiriti?

Za zimski period možemo reći da predstavlja pravi odmor kada su u pitanju poslovi na pčelinjaku. S obzirom na to da pčele vole mir, obezbeđivanje mira na pčelinjaku predstavlja zajedničku karakteristiku svih meseci ovog perioda. Kako nema mnogo radova, ovaj period je bitan za pripremu opreme i nastavaka za sledeću sezonu.

Neophodno je obezbediti hranu za ovaj period i rani prolećni razvoj, do prvih značajnijih prolećnih unosa, navodi iz Savetodavne službe RS Borislav Peno, pojasnivši da se ovde, pre svega, misli na zalihe meda čije rezerve u našim klimatskim uslovima treba da iznose oko 20 kilograma, koje su pravilno raspoređene u širokim mednim vencima.

"Smatra se da je ova količina meda dovoljna za ishranu, ali je njena uloga takođe i u omogućavanju da se zadrži relativno stabilna temperatura u zoni klubeta", dodaje Peno i ističe da dobra zimnica svakog društva podrazumeva i bar četiri rama perge.

Uznemiravanje pčela

U ovom periodu u pčelarskim prostorijama potrebno je izvršiti popravke starih i oštećenih košnica, pravljenje i sklapanje ramova, pretapanje voska i slično. Takođe, period mirovanja pčela treba iskoristiti za edukacije iz oblasti pčelarstva, za proučavanje pčelarske literature i drugo.

Pčelinjak treba da je zaštićen i od jakih vetrova i po mogućnosti ograđen kako bi bio sprečen pristup domaćih i divljih, krupnih, životinja.

"Ako životinje priđu pčelinjaku mogu da izazovu potrese košnice, koji su u hladnim danima vrlo opasni i mogu da dovedu do uginuća većeg ili manjeg broja pčela ali i celog društva", upozorava savetodavac i kaže kako često zbog potresa košnice može da padne i polovina klubeta na pod, pa je ostatak pčela u njemu ugrožen i može da ugine.

Ovo je, kako dalje ističe, glavni razlog da u zimskom periodu, kada su pčelinja društva u klubetu ne sme doći do potresa košnice. Ponekad i ptice mogu da uznemiravaju pčelinje društvo, skupljajući mrtve pčele s leta. Najopasniji je detlić koji, kada se nađe na pčelinjaku, probija košnice i na taj način se hrani pčelama, što može da ugrozi i celi pčelinjak. Takođe u ovom periodu bitan je mir na pčelinjaku i potrebno je materijale, koji mogu stvarati buku, ukloniti sa pčelinjaka.

U zimskim mesecima dešava se da mrtve pčele zatvore leto i time onemogućavaju pravilno provetravanje košnice. U ovom periodu potrebno je povremeno obići pčelinjak i uz izuzetno veliku pažnju da se ne poremeti mir u košnici, treba očistiti mrtve pčele. Takođe, na letima košnica može biti dosta snega, on nije opasan kad je na letu, jer je on porozan i propušta vazduh.

"Ali kad se sneg otopi i naglo dođe do zahlađenja, led može da zatvori leto i time ugrozi pravilnu ventilaciju. Zato treba voditi računa da se led sa leta blagovremeno skida", kaže Peno.

Pregled košnice

Preporuka je i povremeno proveriti da li pčelinja društva normalno zimuju. S obzirom na to da je u ova doba nepoželjno otvaranje košnice, pregled se vrši prislanjanjem uva na košnicu ili korišćenjem stetoskopa. Dobar pčelar će svoju pažnju sve do prve prilike na proleće usmeriti na osmatranje i osluškivanje leta i po zvuku koji dopire iz košnice može se utvrditi da li pčelinje društvo normalno prezimljava.

"Kada je zvuk jasan i ravnomeran i tih, tada društvo normalno zimuje. Ako je zujanje duboko to je znak da nešto nije u redu, moguće da je društvo bez matice, ili je u košnici suviše toplo i nema dovoljno vazduha", pojašnjava ovaj stručnjak. Odmah treba proveriti leto i ostale uređaje za ventilaciju.

U slučaju da su glodari ušli u košnicu, a to se poznaje po velikim količinama usitnjenog saća na letu i po zujanju pčela, onda se košnica prenese u zatvoreni prostor i najbolje je da se društvo koje je napao glodar preseli u drugu ispravnu košnicu. Pčelinja društva u ovo vreme troše veoma malo hrane. Pčelama najviše smeta vlaga u košnici i nedostatak svežeg vazduha. Zbog toga je dobra ventilacija veoma značajna za život i razvoj društva.

"Pčelari greše kada u ovom periodu zaštite i utople košnice i spreče dotok svežeg vazduha u košnice. U tako prigušenim košnicama pčelinje društvo ne živi, već robuje i lako oboleva", navodi savetodavac, istakavši kako potrebe za dodatnim utopljavanjem pčelinjih društava treba da sprovedemo sa početkom legla, kada su temperaturne oscilacije velike.

Zlatna pčela 2023: Otvoren poziv za dodelu nagrade vredne 28.000 evra

Koliko pčelinjem društvu treba čist vazduh, kiseonik, najbolje pokazuje to što se prvo prolećno leglo javlja do samog leta, praktično u najhladnijem delu košnice. Zato, pčelinjem društvu treba ostaviti dosta hrane, očistiti ga od varooe, zazimiti ga u gornjem nastavku i obezbediti mu dobro provetravanje košnice.

"Kada su uzimljene zajednice jake, s mladom maticom, zdrave, imaju dovoljno kvalitetne i dobro raspoređene hrane, dobru ventilaciju u košnici, zaštićene su od vetrova i glodara, tada se može mirno čekati naredno proleće, jer će takva društva sigurno zimovati", zaključuje Peno.