Uljana repica je jako dobra za razvoj društva jer ga jača. Ako ne selim košnice i bagremovog meda ću imati upola manje, kaže pčelar Jovica Savić iz Jagodine.
Pčelar Jovica Savić iz Bresja kod Jagodine se 27 godina bavi pčelarstvom. Ima oko 170 društava. Jedan je od trojice iz Jagodine koji proizvode med od uljane repice. Svakog aprila od 80 do 100 košnica u Vojvodinu na prostrana žuta polja uljane repice.
Ove godine zbog hladnog vremena kasnilo je cvetanje ove biljke tako da je selidba obavljena u drugoj polovini aprila. Repica je vrlo značajna za pčele jer je dobra medonosna biljka.
"Selim košnice u Vojvodinu na parcele sa uljanom repicom jer kod nas ona i suncokret slabo mede dok je u tamo druga priča. Uvek su pune košnice. Uglavnom se početkom ili do sredine aprila sele, u zavisnosti od godine, ali ova godina je malo kasnila. Zato će i bagrem kasniti. Posle uljane repice vraćamo se ovde na bagrem, a posle ponovo u Vojvodinu na suncokret", objašnjava Savić koji u ponudi ima i livadski med.
Repica je najbolja za razvoj pčelinjih društava. Zahvaljujući njoj dostižu maksimum.
"Nakon ove paše pčelinja društva su puna i jaka. Puna je polena koji pčelama treba da prave pergu koja je jaka zdrava. Njima je to rezervna hrana za zimu. Ako ne selim košnice i bagremovog meda ću imati upola manje."
Paša na uljanoj repici traje do početka maja, odnosno do početka bagremove.
"Ovde je problem što se do 20. aprila završava cvetanje voćki i nema polena do cvetanja bagrema. Tada matica ne radi punim tempom. Zato moram da selim košnice. Iako se povećavaju troškovi isplati se", ističe jagodinski pčelar.
Med od uljane repice je svetložute, beličaste boje, izrazito je kremast i sadrži veliku količinu cvetnog polena. Bogat je i mineralima i vitaminima i veoma lako se vari. Odličnog je kvaliteta i ima snažna antibakterijska svojstva, blagotvorno deluje na disajne organe, čisti jetru i reguliše nivo masnih kiselina u organizmu. Preporučuje se u borbi protiv čireva, kao i tegoba sa prostatom. Ima osobinu da veoma brzo kristališe.
"Kvalitetan je i zdrav. Lepog je ukusa. Kada je dobra godina bude od 10 do 15 kg meda po društvu", kaže Savić koji ima pčelinjake na tri lokacije. Jedan od njih je stalno stacioniran na planini Juhor blizu Jagodine gde je glavna bagremova paša.
Naš sagovornik proizvodi i propolis, kao i med sa pergom i matičnim mlečom koji su odlični za imunitet i jačanje organizma. Med prodaje uglavnom na veliko ali je trenutno, kako kaže, loša situacija na tržištu jer je zbog rata u Ukrajini stao i izvoz. Ranije se naš izvozio u Italiju, Nemačku i Švajcarsku.
"Sve je stalo, otkup je stao. Maloprodaja ide po ceni od 1.200 dinara ali i dalje imamo velike količine koje otkupljivač još uvek nije uzeo iako imamo ugovore", kaže jagodinski pčelar koji i pored neizvesnog tržišta ne odustaje od ovog posla jer voli pčele. One su, kako kaže, savršena bića i cela planeta zavisi od njih.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
Makedonski pčelar Blagojče Najdovski: "Bez pčela nema ni hrane, a one gladuju"
Falsifikovanje meda moglo bi da postane krivično delo?
Pčelinji vosak: Koliko meda treba za njegovu proizvodnju?
Tajna privlačnosti napuštenog saća - zašto pčele vole stare prazne košnice?
Damir Senjan
pre 5 dana
Sjeti se ja kako to bolje unovčiti, bereš lišče i prodaješ na moru kao kupače gače ili bade kostim od lista suncokreta pa nam možda i turizam Više [+]
Damir Senjan
pre 5 dana
Karolina ja sam ti svaki dan sada u njemu sa kčerkom poslije 18:00. Ima gdje koja ambrozija i koji grm divljega sirka da to počistimo. Previše Više [+]
