Zašto dolazi do rojenja pčela, koji su pokazatelji i kako ga sprečiti?

Roj u košnici vredi više od roja na grani, tvrde pčelari, a kako biste sprečili odlazak roja i osigurali dobar prinos, ključno je na vreme prepoznati znakove rojevnog raspoloženja.

To se naravno ne pojavi preko noći - to je proces koji možete pratiti kroz nekoliko faza i simptoma. Prvi znakovi mogu se uočiti i do nekoliko nedelja pre samog rojenja. Pčele se pripremaju za "preseljenje", što se ogleda u specifičnim radnjama u košnici.

Tri pokazatelja pripreme za preseljenje

1. Izgradnja trutovskog saća i legla

Pčele počinju intenzivno da grade trutovsko saće (s krupnijim ćelijama) na ivicama okvira ili na centralnim delovima ako nemaju dovoljno prostora. Matica zatim u te ćelije polaže neoplođena jaja iz kojih se razvijaju trutovi. Povećan broj trutova znak je da se društvo priprema za razmnožavanje .

2. Izgradnja rojevih (matičnih) ćelija

Ovo je najsigurniji i najjasniji znak. Pčele počinju da grade posebne, žirom oblikovane ćelije (matičnjake) najčešće na donjim ivicama okvira s leglom. U početku su to samo plitke čašice, a kasnije ih produžuju. Matica u njih polaže jaja iz kojih će se razviti nove matice .

3. Smanjen unos nektara

Pčele izgube "radni elan" i pripremaju se za odlazak. Zbog priprema za rojenje, smanjuje se ispaša i donošenje nektara u košnicu. Za pčelara je to siguran znak upozorenja, pogotovo ako je vreme lepo i mirno, a okolna paša kod pčelinjaka dobra.

Tri simptoma neposredno pred rojenje

Kako se dan rojenja približava, znakovi postaju sve očigledniji i ponašanje pčela se dramatično menja. Ako primetite ove simptome, imate vrlo malo vremena za reakciju.

1. Zapuštanje legla

Pčele prestaju da hrane larve u rojevnim (matičnim) ćelijama matičnim mlečom i te ćelije počinju da se zatvaraju. Takođe mogu prestati da hrane i samu maticu, koja tada smanjuje ili potpuno prestaje da polaže jaja kako bi lakše letela.

2. "Brada" (predrojevni grozd)

Najpoznatiji znak. Veliki broj pčela izlazi ispred košnice i skuplja se na letnoj dasci ili ispod košnice u obliku gustog grozda (brade). One su tu mirne, ali spremne za trenutak poletanja s maticom.

3. Nervoza i užurbanost

Za razliku od pčela u "bradi", one unutar košnice mogu biti nemirne. Ako otvorite košnicu, pčele mogu biti agresivnije nego inače, trče po saću i ne zadržavaju se na njemu.

Šta učiniti kada prepoznate znakove?

Ako primetite prve znakove, posebno izgradnju rojevih ćelija, morate delovati što je pre moguće kako biste sprečili odlazak roja. Pregledajte tu košnicu svakih sedam dana. Tokom glavne rojevne sezone (maj i jun), redovno pregledajte košnice, otprilike jednom nedeljno.

Tražite rane faze izgradnje matičnjaka. Povećajte joj prostor. Jedan od glavnih uzroka rojenja je manjak prostora. Dodajte novi nastavak (medište i plodište) s praznim okvirima ili satnim osnovama kako biste pčelama dali prostora za rad i matici za nošenje jaja. Stvorite ako ste zakasnili "veštački roj".

Ako su matičnjaci već izgrađeni, najsigurnija metoda je stvaranje veštačkog roja (deljenje zajednice). Time zadržavate pčele na pčelinjaku i sprečavate gubitak roja. Demariranje je takođe jedna od metoda. Ova metoda uključuje premeštanje okvira s leglom iznad matične rešetke, čime se matica odvaja od većine pčela i privremeno sprečava rojenje. Prepoznavanje rojevnog raspoloženja umetnost je koja se stiče iskustvom i pažljivim posmatranjem. Svaki propušteni znak može značiti gubitak roja i manji prinos meda.

Ključne metode za kontrolu pčelinjih zajednica

Rojenje je prirodni nagon pčela za razmnožavanjem, ali u savremenom hobi ili profesionalnom pčelarstvu ono često predstavlja izazov. Kada pčelinja zajednica uđe u rojevni nagon, njen radni elan značajno opada, a ako dođe do rojenja, pčelar gubi deo pčela i smanjuje potencijalni prinos meda.

Zbog toga su pčelari razvili nekoliko efikasnih metoda kontrole, među kojima se posebno ističu veštačko rojenje i demariranje.

Pre nego što se upustimo u metode sprečavanja, važno je pre svega dobro razumeti uzroke. Pčelinja zajednica najčešće ulazi u rojevni nagon kada se izjednači brojnost otvorenog i zatvorenog legla, što se obično događa u proleće za vreme naglog razvoja zajednice. Ostali uzroci uključuju prenaseljenost košnice, odnosno nedostatak prostora za polaganje jaja i skladištenje hrane.

Višak mladih pčela koje ostaju neaktivne jer nemaju posla takođe je uzrok zbog kojeg dolazi do rojenja pčela.

Jedan od uzroka može biti i stara matica koja ne luči dovoljno feromona za održavanje kohezije zajednice, kao i ređe spominjano tzv. pregrevanje košnice - posebno za vreme toplih prolećnih dana tokom jakih paša.

Veštačko rojenje i demariranje: Kontrolisano deljenje zajednice

Veštačko rojenje metoda je kojom pčelar svesno i planski deli jaku pčelinju zajednicu na dva ili više delova. Za razliku od prirodnog, ovdje pčelar ima potpunu kontrolu nad procesom i može ga izvesti u optimalno vreme.

Osim što se njime sprečava gubitak roja, pa pčele ostaju na pčelinjaku, omogućuje se planirano povećanje broja zajednica.

Zajednica zadržava radni elan, pčele normalno nastavljaju s ispašom i gradnjom saća. Ne treba zaboraviti ni mogućnost uzgoja mladih matica po želji pčelara.

Jednostavan način veštačkog rojenja podrazumeva prebacivanje nekoliko okvira s leglom, pčelama i hranom u novu košnicu, zajedno s mladom maticom ili izgrađenim matičnjakom. Na taj način stvaramo novu zajednicu koja će se razvijati nezavisno od matične.

Prvi prolećni pregled pčela: Ovo su četiri ključne stvari koje treba proveriti

Demariranje je najpoznatija svetska metoda prevencije. Demariranje (Demarijev princip) je metoda koja je dobila naziv po pčelaru Džordžu Demarijeu, koji ju je opisao 1892. godine u časopisu American Bee. Ovo je jedna od najpopularnijih metoda kontrole rojenja u svetu.

Osnovni princip demariranja je odvajanje matice od većine legla pomoću matične rešetke, čime se matici osigurava dovoljno prostora za polaganje jaja, a pčele se dodatno zapošljavaju.

Četiri koraka demariranja

1. Priprema donjeg dela (plodišta) - U donjem nastavku ostavljamo maticu s jednim do dva rama mladog legla, jednim ramom meda i jednim ramom polena (perge). Ostatak prostora popunjavamo ramovima sa satnim osnovama ili praznim izgrađenim saćem.
2. Postavljanje matične rešetke - Na donji nastavak postavljamo matičnu rešetku koja će sprečiti maticu da pređe u gornji deo.
3. Gornji deo košnice - Iznad matične rešetke postavljamo jedan ili više nastavaka u koje premeštamo sve preostale ramove s leglom (osim onih koje smo ostavili s maticom) te ramove s medom.
4. Dopuna prostora - Po potrebi dodajemo još ramova sa satnim osnovama kako bismo pčelama osigurali dovoljno prostora za rad.

Ovim postupkom postižemo nekoliko važnih efekata:

• Matica dobija dovoljno prostora za nesmetano polaganje jaja u donjem delu
• Pčele u gornjem delu brinu o leglu, ali nemaju neposredan kontakt s maticom, što smanjuje mogućnost stvaranja matičnjaka
• Pčele su maksimalno zaposlene - mlade pčele grade saće na satnim osnovama, a starije izletnice normalno donose nektar

Nakon 8 do 10 dana potrebno je pregledati gornji deo košnice i ukloniti sve matičnjake koje su pčele eventualno izgradile. U nekim slučajevima postupak se ponavlja na 7-10 dana kako bi se trajno sprečio rojevni nagon.

Kada primeniti ove metode?

Vreme primene ključno je za uspeh. Demariranje i veštačko rojenje najbolje je sprovesti:

• U početku cvetanja voćaka poput na primer jabuke - tada se prirodno povećava aktivnost pčela
• Pre nego što zajednica uđe u rojevni nagon - kao preventivna mera
• Kod najjačih društava - njima preti najveći rizik od rojenja

Važno je ne zakasniti s postupkom, ali ne treba ni previše poraniti kako se društvo ne bi zaustavilo u razvoju.

I veštačko rojenje i demariranje izuzetne su metode za kontrolu pčelinjih zajednica. Veštačko rojenje omogućava povećanje broja zajednica, dok je demariranje idealno za održavanje jakih proizvodnih zajednica bez gubitka radnog elana.

Lično bih preporučio demariranje pčelarima koji imaju jake zajednice i žele maksimalno da iskoriste glavnu pašu, dok je veštačko rojenje odličan izbor za one koji žele da prošire svoj pčelinjak.

Bez obzira na odabranu metodu, redovni pregledi svakih 5-7 dana tokom glavne sezone ključni su za pravovremeno uočavanje znakova rojevnog nagona i preduzimanje odgovarajućih mera.