Voće iz Topole Kragujevačke prodaje se na pijacama u Moskvi za nekoliko desetina evro centri manje od voća iz Turske, Španije ili Grčke samo zato što nije upakovano u plastičnu podlogu koja daje bolji vizuelni doživljaj kupcima.
"Prosečni kupac u Rusiji kupuje ono što mu se vizuelno dopadne i to će platiti više. Džabe što je srpsko voće slađe kad nije upakovano onako kako oni žele", kaže Dragan Jovanović, predsednik Skupštine opštine Topola kod Kragujevca.
Jovanović je nedavno objavio fotografije sa pijace iz Moskve na kojima se vidi kako izgledaju gajbice sa srpskim voćem, pored onih iz Turske, Španije ili Grčke, gde je voće kalibrirano i upakovano u plastičnu podlogu poput "bombonjera".
Zbog vizuelnog ugođaja, proizvođači iz Šumadije gube na zaradi. Neugledna pakovanja obaraju cenu voća i za nekoliko desetina centi po kilogramu. Voćari iz Topole još uvek nemaju mogućnost da svoje voće pakuju onako kako to čine proizvođači iz drugih zemalja. Razlog je što plastičnu podlogu niko u Srbiji ne proizvodi.
"Problem jeste pakovanje voća, ne samo u drvenu gajbu, nego pre toga i u plastičnu podlogu, nalik onoj u koju se pakuju bombone u bombonjeri. Cena srpske breskve u Moskvi je oko sedamdeset evro centi, dok se recimo španska prodaje i za 30 centi više, samo zato što je oku privlačnija. Kupci radije biraju te voćke, gde je svaka ista, nego ukusnije iz Topole, gde baš i ne liče kao jaje jajetu", navodi Jovanović.
Rusko tržište je, kažu voćari iz Topole, sve probirljivije. Otkupna cena breskve prve klase za Ruse ove godine bila je 35 dinara. Ako žele da ostanu na tom tržištu, moraće više da se bave pakovanjem, inače sledeće sezone neće dostići ni ovu cenu.
Za početak, ove jeseni nabavili su kalibratore. Vlasnici hladnjača u opštini Topola uspeli su da kupe mašine za sortiranje voća, ali problem pakovanja, kako to čine Španci, Grci, Turci i dalje ostaje. Nabavkom kalibratora, mašine koja izdvaja voćke iste veličine, deo problema je rešen, pa će sada i naše voće koje se izvozi u Rusiju "na oko" delimično biti draže kupcima.
Deluje nebitno, ali je značajno. Jedno je kalibracija, a drugo je pakovanje voća. Voće iz Topole jeste zaštićeno i papirom i lišćem, ali mu fali plastična ambalaža. Da bi bilo jasnije koliko je ambalaža bitna kupcima u Rusiji, valja napomenuti da voće može postići značajno veću cenu sa ambalažom kakva se traži. Ta ambalaža bi voćare koštala još 25 odsto cene voća, ali bi ga bar za toliko skuplje prodali.
"Za ovu sezonu nećemo stići da se bavimo ambalažom, ali kada se ona završi, to ćemo morati hitno da rešimo. To nije mali posao. U Topoli veliki broj firmi pravi drvene gajbice, ali ta plastična pakovanja ne radi niko u celoj Srbiji. Problem je u tome što proizvođači plastike ne mogu u ovaj posao da krenu odmah, jer najpre treba da nabave alate za proizvodnju", objašnjava Jovanović.
Ovog trenutka u 32 sela u opštini Topola je pod voćem 14.000 hektara zemljišta. Svake godine zasadi se još dve do tri hiljade hektara. Oko 10.000 tona prve klase voća iz Topole biće isporučeno na ogromno rusko tržište. U novcu to je od 15 do 17 miliona evra.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
