Astronauti bi uskoro mogli uzgajati paradajz u svemiru

U nastojanju da se uzgaja više useva na manjim površinama i netaknutim lokacijama, naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, razvili su novu sortu paradajza koja se može uzgajati u vrtu, kontejnerima, a postoji mogućnost uzgajanja i u svemiru.

Nova sorta nastala je upotrebom alata za uređivanje gena koji se često koristi kod uzgoja vinove loze. Naučnici su ciljali gen u biljci paradajza koji je povezan s dužinom stabljike, a spajanjem s još druge dve mutacije na genima koji kontrolišu reproduktivni rast i veličinu biljaka proizvedena je nova vrsta paradajza - "paradajz urbane poljoprivrede".

Što više plodova sa što manje listova

Bilo je vrlo bitno stvoriti sortu koja će dati što više plodova, ali i da ima što manje listova kako ne bi zauzimala puno prostora jer je prvenstveno namenjena za uzgoj u gradovima.

Iako bi trebalo da izgleda kao tradicionalni čeri paradajz, ona više podseća na snop sitnih balona ili buket cveća. Zanimljivo je to što daje plodove za manje od 40 dana, navodi Inverse.

"Imaju odličnu veličinu, finog su ukusa, ali naravno da sve zavisi od ličnih sklonosti", kaže Zakari Lipman koautor studije i profesor u laboratoriji "Cold Spring Harbor".

I NASA želi ovaj paradajz

Istraživanje je čak zainteresovalo NASA-u i njene stručnjake. Kako tehnologija napreduje, ali i pomisao na to da bi čovek uskoro mogao doći i do Marsa, naučnici sve više rade na istraživanjima u vezi sa uzgojem hrane u svemiru, a nova sorta paradajza pokazala se kao dobar primer. Upravo je zato NASA dala univerzitetu dvogodišnju podršku u iznosu od 800.000 dolara kako bi mogli potpuno stvoriti uslove za uzgoj ovoga ploda u svemiru.

"Jedna od neophodnih izmena je povećati brzinu fotosinteze koja biljkama omogućava stvaranje kiseonika i pretvaranje ugljen dioksida u hranu. Poboljšana fotosinteza pomoći će zameniti ugljen dioksid u vazduhu svemirske stanice svežim kiseonikom, poboljšavajući kvalitet vazduha i održivosti ljudskog života u svemiru", kaže Robert Jinkerson, asistent hemijskog i ekološkog inženjerstva na Tehničkom fakultetu "Marlan" i "Rosemary Bourns".

Eko su prihvatljive?

Otprilike polovina svetske populacije živi u gradovima, a očekuje se da će ih do 2050. biti dve trećine. Gradovi s velikom populacijom ljudi u kojima je zemlja pretvorena u fabrike, puteve i naselja imaju potrebu za brzo rastućom proizvodnjom biljaka.

Kombinacija gena ne samo paradajza nego i ostalog voća i povrća i njihov uzgoj, mogao bi biti veliki podsticaj urbanoj poljoprivredi. Ne samo što ovaj neverovatni paradajz može proizvesti više hrane u raznim područjima, takođe može olakšati sve veću zabrinutost oko toga kako koristimo zemlju, ali i umanjiti najveći problem današnjice - klimatske promene.