Naučnici organizacije CABI su uspešno ušli u trag štetočini koji preti pčelama, koristeći tehnologiju radiotelemetrije.
Zabrinutost zbog širenja azijskog stršljena (Vespa velutina) u Evropi sve više raste, a poslednji put je registrovan u švajcarskom Le Noirmontu, na severozapadu zemlje.
Naučnik iz organizacije CABI, dr Lukas Zihausen uspešno je ušao u trag ove štetočine koristeći modernu tehnologiju radiotelemetrije. Zihausen je u saradnji sa kolegama Saidou Nacambom i Markom Kenisom uspostavio program nadzora ugroženih delova od napada ovog insekta.
On ne uzrokuje direktna oštećenja na biljkama već uništava pčele i time utiče na oprašivanje. Treba napomenuti da stručnjaci smatraju da roj od 10-ak ovih jedinki u sat vremena može ubiti koloniju od 10.000 pčela. Stoga on izaziva ozbiljne štete u pčelarstvu i proizvodnji meda. Čak napada i druge insekte što se negativno odražava na celi ekosistem.
Azijski stršljen prvi put pronađen je na jugozapadu Francuske još 2004. godine, a uvezen je slučajnim transportom iz Kine. Od tada se raširio u zapadnoj Evropi i uočen je u Španiji, Portugalu, Nemačkoj, Belgiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Holandiji, Švajcarskoj i susednoj Italiji.
Strahuje se da će ovaj insekt imati značajan uticaj na proizvodnju meda, usluge oprašivanja i biološku raznovrsnost, a mogao bi se takmičiti i s evropskim stršljenima i domaćim osama.
Veličine je svega tri centimetra, a prepoznaje se po žutim nogama i izuzetnoj agresivnosti. Njegovi ubodi su bolni i mogu biti opasni za ljude sa alergijama.
U septembru su viđeni prvi azijski stršljeni koji napadaju košnice u Le Noirmontu. Naučnici su započeli njihovo hvatanje u tom delu prateći putanju leta kako bi definisali njihovo područje gnežđenja.
Naučnik Zihausen tada je uspeo da stavi elektroničku pločicu na dva zarobljena azijska stršljena pre nego što ih je pustio da odlete i odvedu ga do svog gnezda i to nakon što je signal sa priključenog odašiljača primljen pomoću radio antena i prijemnika.
"Gnezdo je u početku bilo teško pronaći jer se nalazilo na oko 35 metara visine, na stablu, usred šume. Ali, nakon što je uhvaćen, bilo je sigurno da će pokušati da se vrati u svoju jazbinu nakon kratkog razdoblja zatočeništva“, objasnio je. Kaže da je već probao tehniku radiotelemetrije u Ženevi, a ona se i tada pokazala delotvorna.
"Problem je bio dobiti vizualnu identifikaciju ovog insekta. Zatražili smo pomoć od lokalne kompanije za video produkciju koja poseduje dron i lokalnog fotografa divljih životinja sa dalekometnim zum objektivom", dodao je.
Fotografije su potvrdile da je to zaista bilo gnezdo azijskog stršljena.
“Procenio sam da je prečnik oko 40 do 50 cm, što je relativno malo s obzirom na to da je ono pronađeno u Ženevi imalo prečnik oko 80 cm“, napominje.
Radio odašiljač i uređaj za praćenje - tehnologija u borbi sa azijskim stršljenovima
Zbog njegovog položaja morali su da angažuju i profesionalne penjače da im pomognu u njegovom uništavanju.
"Mogućnosti suzbijanja štetočina u ovom trenutku su ograničene, a uništavanje gnezda kako bi se ograničilo njihovo širenje trenutno je najbolja opcija", zaključio je.
Podsetimo da do sada nije razvijena niti jedna efikasna odbrana od ove vrste stršljena, ali se iznos za zaštitu i naknadu štete u Evropi već popeo na desetak miliona evra.
Tagovi
Autorka
