Berba duvana u Sremu kasni dve nedelje

Branje lista, zakidanje cvetova, punjenje i pražnjenje sušara poslovi su koji se moraju obaviti kada dođe vreme za berbu duvana. Radiša Molović iz Vitojevaca započeo je ispakivanje i klasiranje žutog lista. Do sada je, kako kaže, nabrao sedam listova podbira.

"Žuti list smo ispakovali iz šest sušara i mogu reći da je kvalitet solidan. Da bi se dobio što bolji kvalitet suvog lista virdžinije važno je kakav list se ubere na njivi, od toga kako se bere, dva do tri lista kako to već ide, bitno je i kako se listom pune ramovi, a tek posle kada se spakuje u sušaru zavisi od nas, kako ćemo taj proces do kraja sprovesti. Od toga zavisi i zarada", objašnjava Radiša.

Da li je proizvodnja duvana isplativa?

Cela porodica radi sa njim

Ovom poslu posvećena je cela njegova porodica. Duvan ispakuju iz sušara, klasiraju ga i pakuju u kutije i nakon toga prodaju Fabrici duvana u Senti.

"Ove godine još nije počela isporuka suvog lista u Sentu, a u podbiru koji je do sada bran i sušen ne očekujemo ni kilažu ni klasu, jer tek kreću glavna branja, koja treba da budu sve bolja sa kvalitetnijim listom", kaže Radiša.

On se nada da će ove godine uspeti da ostvari bar isti prinos kao i prošle. Nije siguran da će u tome uspeti, jer je rasađivanje ove sezone počelo kasnije, a samim tim i berba.

"Da krajem maja nismo uhvatili zadnji dan verovatno ne bi sve uspeli ni da rasadimo na planiranoj površini. Na jednoj njivi od četiri i po hektara, tri puta smo išli da sadimo i svaki put nas je kiša prekidala. Berba je krenula 23. jula, oko dve sedmice kasnije jer smo uvek počinjali branje lista oko 10. jula. Bio bih zadovoljan ako ostvarimo prinos kao prošle godine", kaže Radiša.

U poslu im pomažu sezonski radnici iz Mačvanskog Pričinovića. Oni ovaj posao rade godinama u Mačvi, a ovog leta došli su u Vitojevce.

"Zarada je skoro ista, ali smo došli da vidimo kako je na sremačkoj strani. Dnevnica je 3.000 dinara, na zalamanju cvetova i prskanje se radi od sedam ujutru pa do pet posle podne", navodi jedan od sezonaca Dražo Joksimović.

Branje počinje u pet sati ujutru, a zadatak radnika je da napune 60 ramova za jednu sušaru. Za to im je potrebno oko četiri sata, a najteže im pada zalamanje cvetova i prskanje od branja. Međutim, kažu da je porodica Molović veoma dobra prema njima, pa im nije problem da urade i ono što im je malo komplikovanije.

Bez podsticaja proizvodnje, duvana će biti sve manje

Hemijska zaštita i zalamanje cvetova neophodni

Za duvan je veoma važna i hemijska zaštita. Pored toga, neophodno je i zalamanje cvetova zbog razvoja listova i zaperaka koji mogu stvoriti problem i kod same berbe.

"Stručnjaci iz kompanije JTI nas obilaze, imamo njihovu svesrednu podršku i savete da proizvodnja bude što uspešnija i kvalitetnija. U saradnji nemamo nikakvih problema, prate nas sa obezbeđenjem repromaterijala i obezbeđuju nam avansna sredstva za isplatu berača i zemnog gasa za sušare, što su najveći troškovi. Sve isplate su na vreme, kako je i dogovoreno", navodi Radiša.

Radišin komšija Ivan Marinković takođe vredno radi na branju duvana. Proizvodnjom duvana bavi se 23 godine u čemu mu sada pomaže i sin Sava. Marinković je bio jedan od prvih proizvođača virdžinije koju je otkupljivala senćanska fabrika. On nije zadovoljan ovogodišnjom sezonom, jer je površina pod duvanom smanjena za sedam jutara zbog kiša i lošeg vremena.

"Ova sezona nam je loša, jer je voda napravila haos Od 30 jutara površina je smanjena na 23, a i jedan deo što je ostao zakržljao je sa malim brojem sitnih listova. Rasadio sam duvan na vreme ali bilo je kišovito, rasad je bio u blatu, pa je za mene sve prošlo prilično loše", objašnjava Marinković.

On dodaje da duvan zahteva i veliku radnu snagu za šta, kako navodi, u vreme berbe svakodnevno angažuje deset do 15 ljudi skoro četiri meseca, piše Dnevnik.