U 2022. je u Italiji zabeležena najgora suša unazad 70 godina, Francuska je u pripravnosti, a u Španiji je ugrožena proizvodnja iberijske šunke. Šta čeka Evropu 2023.?
Kiša i sneg koji su pali proteklih dana u našem delu Evrope, oporavili su stanje vlage u zemljištu koje još uvek pamti prošlu, sušnu godinu. Ali, tek nešto južnije su reke, kanali i jezera na alarmantno niskim vodostajima. Stručnjaci upozoravaju da bi se mogle ponoviti prošlogodišnje suše.
Dakle, italijanske reke i jezera ugrožene su ozbiljnim nedostatkom vode, upozorava ekološka grupa Legambiente, a pažnja je usmerena na sever zemlje.
Po, najduža italijanska reka koja teče od Alpa na severozapadu do Jadrana, ima 61 odsto manje vode nego inače u ovo doba godine, dodaje se u saopštenju.
U julu prošle godine ta je zemlja pretrpela najgoru sušu u poslednjih 70 godina te proglasila vanredno stanje u područjima oko reke Po, što čini otprilike trećinu poljoprivredne proizvodnje u zemlji.
"Deficit vode se nakuplja od zime 2020. do 2021.", rekao je stručnjak za klimu Masimiliano Paskvi iz italijanskog naučno-istraživačkog instituta CNR, za Corriere della Sera.
"U severozapadnim regijama nam je potrebno 50 dana kiše da bi se oporavili na 500 mm", rekao je.
Allarme #siccità, #emergenzamaifinita. In Italia #fiumi e #laghi in sofferenza, raggiunto lo stato di severità idrica“media”in 3/7 distretti idrografici.
— Legambiente Onlus (@Legambiente) February 20, 2023
L'appello al Governo e 8 proposte per una strategia idrica nazionale.
Leggi il comunicato stampa⬇️https://t.co/y9FBktYPZl
Situacija sa vodom u Evropi postala je vrlo nesigurna, navodi se u studiji koju su u januaru objavili istraživači sa Tehnološkog univerziteta u Gracu, koji su koristili satelitske podatke za analizu svetskih resursa podzemnih voda.
Osim na sever Italije, izuzetno topao i suv početak godine negativno se odrazio na mnoga evropska područja, posebno središnju i jugozapadnu Francusku te severnu Španiju, piše CNN.
Francuska, koja proživljava najsušnije razdoblje u više od 60 godina, uskoro bi mogla da uvede restrikcije vode.
"Beležimo 32 uzastopna dana bez značajnih padavina, od 21. januara do 21. februara", rekao je Simon Mitelberger, klimatolog pri tamošnjoj meteorološkoj službi "Météo-France", dodavši da je to najduži period od 1959. godine, otkako se vodi evidencija.
Ovo ima štetan učinak na reke i jezera, kao i na tlo.
"Zemlja je mnogo suša nego inače", ističe Mitelberger dodavši da se trenutni nivoi vlažnosti zemljišta u Francuskoj obično beleže tek sredinom aprila. Osim toga, i snega je bilo slabo. Kaže da je na Alpima palo 63 odsto manje snega nego inače što može ugroziti rezerve vode u proleće i leto.
Upozorava da bi ove godine situacija mogla biti još gora ne bude li značajnih padavina u sledećih nekoliko meseci. Kristof Beku, ministar za ekološku tranziciju, kaže kako je zimska suša bez presedana i upozorava da je zemlja u stanju pripravnosti.
I u Španiji, koja je prošle godine imala najtoplijih 12 meseci u istoriji, zabrinuti su zbog zaliha vode.
"Ne možemo garantovati snabdevanje vodom za piće ili za privredne potrebe oslanjajući se isključivo na kišu", nedavno je izjavila Tereza Ribera, ministarka ekološke tranzicije.
Ta je zemlja donela planove za ulaganje oko 24 milijarde dolara u upravljanje vodom, uključujući mere za poboljšanje sanitarnih uslova i tretmana te modernizaciju navodnjavanja. Od 1980. prosečna raspoloživa količina voda smanjila se za 12 odsto, s projekcijama da bi do 2050. moglo doći do daljeg smanjenja od 40 odsto.
Posebno je ugrožena proizvodnja poznate iberijske šunke (španj. jamón ibérico) jer niske količine padavina i rastuće temperature utiču na šume crnike i hrasta plutnjaka, odnosno žir kojima se hrane svinje, piše Gurardian.
Dakle, ona se proizvodi isključivo od crnih svinja koje poslednje mesece provode u hrastovim šumama jedući žir, kojeg je zbog vremenskih prilika sve manje. Zbog toga je prošle godine proizvodnja ove delikatese u Extremaduri, jednoj od samo četiri male regije koje imaju pravo na oznaku geografskog porekla za ovaj proizvod, pala za 20 odsto.
Stručnjaci se plaše da bi izuzetna sušna prva dva meseca ove godine, uz porast prosečne globalne temperature, mogla da signaliziraju šta će se događa u bliskoj budućnosti.
"Ovakvi su uslovi bili retki u prošlosti, ali klimatske promene menjaju režime padavina u Evropi i čine te ekstreme sve češćim i intenzivnijim. Postoji sve veća zabrinutost zbog manjka padavina, imajući na umu i sušu 2022. Naredne nedelje biće ključne", rekao je Andrea Toreti, klimatolog iz Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije.
Kaže da bi pripisivanje zimske suše klimatskim promenama zahtevalo posebnu analizu koja još nije sprovedena, no dodao je da su takvi događaji očekivani učinak klimatskih promena u smislu češćih i intenzivnijih ekstrema.
Tagovi
Autorka
