Braon mramorasta stenica - štetočina koju je teško suzbiti

Invazivna vrsta stenice Halyomorpha halys, braon mramorasta stenica, u Srbiju je stigla 2005. godine, a registrovana je na biljakama spontane flore i platana. Od Vršca i Beograda proširila se na celu teritoriju naše zemlje, a sada se može pronaći i u usevima soje, paradajza i paprike. Izaziva značajne štete, a očekuje se da će se u narednim godinama preneti i na jabučasto i koštičavo voće, vinovu lozu, kukuruz.

Simptom - beličasti okrugli ubodi

Braon mramorasta stenica poreklom je  iz Azije. Spada u grupu insekata sa nepotpunim preobražajem, koji u toku razvića prolaze kroz tri faze: jaje, larva/nimfa i odrastao insekt. Štete nanose i larve i imaga sisanjem biljnih sokova iz svih nadzemnih delova biljaka.

"Simptom napada su sitni beličasti okrugli ubodi, koji kasnije mogu prerasti u nekrotične pege. Na napadnutim plodovima često se, osim nekrotičnih pega, uočava i pojava deformacija, što umanjuje tržišnu vrednost plodova. U slučaju jakog napada može dovesti do opadanja plodova i potpunog gubitka prinosa. U kukuruzu i soji, kao posledica napada braon mramoraste stenice, može doći do pojave neobrazovanja semena", objašnjava dipl.inž. zaštite bilja Slavica Dželatović iz PSSS Zaječar.

Procenat štete izraženiji po ivicama polja

Pošto je vrsta sklona grupisanju i često se grupno seli sa jednog useva na drugi, procenat štete je izraženiji po ivicama polja, nego u sredini.
Odrasle jedinke šire se letom, dok su larve u stanju da se hodajući aktivno sele sa biljke na biljku. U Evropi je zabeležena jedna generacija godišnje.Prezimljava imago, a stadijum larve zavšava se nakon pet larvenih stupnjeva. Donji temperaturni prag evropske populacije iznosi 12,2°C. 

"Nakon buđenja u proleće, dolazi do parenja i ovipozicije. Period polaganja jaja traje od juna do kraja avgusta, pri čemu najveći broj jaja biva položen na naličje listova, u grupicama od 20-30 jaja, ponekad i više. Mlade, tek ispiljene larve drže se na okupu, da bi tek nakon prvog presvlačenja krenule u aktivnu potragu za hranom", dodaje Dželatović.

Štete nanose tokom cele vegetacije

Ova stenica štete nanose tokom cele vegetacije. Slična je vrsti Nezara viridula, zelenoj povrtnoj stenici. I mramorasta stenica luči neprijatan miris, koji je zapravo odbrambeni mehanizam od prirodnih neprijatelja, zbog čega ih ptice uglavnom izbegavaju. Od prirodnih neprijatelja mramorastu stenicu najviše ugrožavaju parazitoidi jaja iz reda opnokrilaca (Hymenoptera), ali i predatorske vrste stenica, grabljivih muva i grinja.

"Za našu zemlju navedena stenica je nova vrsta, te nema registrovanih preparata za njeno suzbijanje. Sa druge strane, spada u familiju Pentatomidae, koja se uglavnom suzbija preparatima na bazi piretroida (bifentrin, permetrin, fenpropatrin), neonikotinoida i acefata. U zonama gde ima jajnih parazitoida poljoprivrednim proizvođačima se ne preporučuje upotreba pesticida iz grupe piretroida, jer su oni neselektivni i utiču na redukciju brojnosti prirodnih neprijatelja", ističe savetodavka.

Koje su preventivne mere?

Parazita je najlakše uočiti pregledom jaja, pri čemu parazitirana jaja imaju ljubičastu boju. U periodu jeseni jedinke mramoraste stenice polaze u potragu za mestima povoljnim za prezimljavanje - u blizini drvenastih biljaka, posebno pod korom platana. Naseljava kuće, stanove, terase, šupe i slična mesta u čovekovom neposrednom okruženju. Za čoveka je bezopasna, izuzev što u slučaju prenamnoženosti, u zatvorenom prostoru izaziva alergijske reakcije kod osetljivih osoba.

"Preventivne mere sprečavanja uznemiravajućeg efekta kod ljudi podazumevaju zatvaranje rupa i otvora na objektima, postavljanje mreža na vratima i prozorima, kako bi se sprečio ulazak jedinki u zatvorene prostore. U slučaju izuzetno visoke brojnosti stenica na spoljašnjim zidovima kuća moguća je upotreba sintetičkih piretroida, ali je kratkog efekta. Osim mehaničkih preventivnih mera, u zatvorenim prostorima ne preporučuje se upotreba insekticida", zaključuje Slavica Dželatović