Organizovalo se njih tridesetak i sa 25 traktora i poljoprivrednih mašina uredili su oko 15 kilometara atarskih puteva.
Atarski putevi veza su poljoprivrednicima s njivama u ataru, a obavezu održavanja imaju lokalne samouprave, koja je definisana zakonom. Međutim, kako se ta obaveza nije poštovala godinama, onda su poljoprivrednici, da bi mogli stići do svojih useva, bili primorani sami da ih saniraju. To su uradili i farmeri u Gornjem Tavankutu, prenosi Hrvatska riječ.
Organizovalo se njih tridesetak i sa 25 traktora i poljoprivrednih mašina uredili su oko 15 kilometara atarskih puteva.
"Putevi su stvarno bili loši, suženi, puni rupa, lomili smo mašine, sporije stizali od njiva i onda smo odlučili sami da ih uredimo i tako sebi olakšamo posao. Odazvalo se 90 odsto poljoprivrednika koji rade zemlju u tom delu atara", kaže Siniša Davčik, jedan od učesnika akcije.
Pomoć su dobili od Pere Benčika, koji godinama sam uređuje atarski put do svojih njiva.
"Brzo smo se dogovorili, sakupili, došli su traktorima, s prikolicama, tanjiračama, utovarivačima, telehenderima. Izašli smo oko osam sati ujutru i radili sve 20 sati. Prvo smo tanjirali, zaravnili, nasuli i izdigli dolove. Radili smo sa tri tanjirače; neki od puteva su bili u tako lošem stanju da je svaka morala po šest puta preći deonicu", kaže Benčika i dodaje da je sedam prikolica "okrenulo" 14-15 puta da bi dovezle pesak koji su nasipali.
Kažu, najugroženiji je bio Pašićev put, dug 2,7 kilometara, koji je najkraća veza Tavankuta i Bajmoka i na tom delu najviše se i radilo.
"Taj put se i najviše koristi jer tavankutski poljoprivrednici, budući da mi nemamo državne zemlje, obrađuju državne njive u Bajmaku. A to su ozbiljne stotine hektara, ne samo zakupa državne zemlje već i zakupa po drugim osnovama. Na taj način put se skraćuje za čak tri puta."
Urađeno je oko 15 kilometara atarskih puteva, što je površina od oko 200 jutara i za taj posao utrošeno je oko 1.500 litara dizela, što je po onda važećim cenama oko 300.000 dinara. Poljoprivrednici ne samo da su sami uredili atarske puteve već su sami platili i dizel gorivo koje su potrošili.
"Od Saveta Mesne zajednice, čiji smo članovi Pere Benčik i ja, usmeno smo tražili gorivo za ovu akciju, ali smo upućeni na gradski Sekretarijat za poljoprivredu. Tamo smo dobili odgovor da službeni zahtev mora dostaviti Savet MZ, ali u Mesnoj zajednici priča se svela na to da ne može. A tražili smo 400 litara dizela, što je četvrtina onoga što je potrošeno u akciji", kaže Tomislav Vojnić Mijatov, koji još uvek veruje da će se naći način da poljoprivrednici dobiju traženih 400 litara goriva.
On podseća da poljoprivrednici budžet pune po dva osnova: od poreza na imovinu i od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta.
"Onda kada neku mizeriju tražimo nazad - nema! Iako se novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta delom mora koristiti i za atarske puteve", kaže Vojnić Mijatov.
Tagovi
Autorka
