Vaskrs u Šumadiji dočekuje se sa porodicom i korpom išaranih jaja. Prvo ofarbano jaje ostavlja se kao čuvarkuća i ono će, veruje se, čuvati dom i ukućane.
Jaje simbolizuje stvaranje i klicu života. Da bismo klicu preuzeli, jaje se mora pojesti, veruju u Šumadiji. I to baš na Vaskrs, praznik čiji je ono simbol. Jaja se u u novije vreme farbaju u svim mogućim bojama i u skoro svim tehnikama, od lukovine do dekupaža. Šumadinci se raduju ovom prolećnom prazniku i sve više, na sreću, odlikuje ga velika humanost i porodična okupljanja. Uz dodatak drevnih običaja, kojima se raduju i deca i oni stariji, provedu ga sa najbližima.
Ne postoji dom u ovom delu Srbije u kome na Veliki petak neće biti ostavljeno jaje - čuvarkuća. Prvo jaje koje se ofarba, najčešće u crvenu boju, ostavlja se kao ono koje će čuvati dom i ukućane tokom godine. Stavlja se obično u kredenac ili ormar. U isto vreme prošlogodišnje jaje - čuvarkuća se razbija. Veruje se da ako se nije pokvarilo, da je to znak da se u kući ništa loše neće desiti, ni bolesti, ni svađe i da će porodica opstati.
Čuvarkuća je prvo obojano jaje koje se čuva
Za farbanje se koriste podjednako i veštačke i prirodne boje. Običaj je da se jaja šaraju pomoću travki i listova bilja, kako bi se dočarao dolazak proleća. Današnjica je donela obilje tehnika i dopustila mašti domaćica, te ima i jaja ukrašenih najrazličitijim tehnikama, pa ukrašenih i sa cirkonima, zlatnim listićima. Takva su najčešće za ukras ili izložbe, ili da se tek malo pohvale svojim umećem i odmere ko je bio spretniji u farbanju jaja.
Od pre nekoliko godina u skoro svim mestima u Šumadiji počele su da se uoči Vaskrsa organizuju male humanitarne svečanosti na kojima se jaja farbaju i njihovom prodajom prikupljaju se prilozi za nekog kome je pomoć potrebna. Obično je to za decu ili udruženja koja ne mogu sami da se izbore sa nedaćama. Često se i ofarbana jaja prodaju, a novac ode onome ko nije u situaciji da obezbedi male užitke za praznike.
Jaja kao mala umetnička dela
Običaj je da ko na Vaskrs ide u goste ponese ofarbana jaja. Osim što je običaj darivanja lep, to je prilika i da se odmere snage u kucanju jaja. Tome se raduju baš svi. Kucanje jajima počinje odmah ujutru, pre doručka, uz pozdrav Hristos vaskrese i otpozdravljanje - Vaistinu vaskrese. Na sto se iznose ofarbana jaja, obično svečano aranžirana, u korpama sa biljem koje simbolizuje buđenje proleća. Tada se porodica okuplja.
Za Vaskrs u Šumadiji peku jagnje. Može i prase. Ali kako nam reče baka Milanka na kragujevačkoj pijaci ako nema, nije ni važno, može bilo koje meso. Ona obavezno pravi sarmice od zelja, zapečene u rerni. Ako se kolje prase ili jagnje, onda mogu i sarmice od džigerice.
"Nekada se mesila vaskršnja pogača, dan ranije, na Veliku subotu. Ukrašavala se baš kao i jaja. Da bude lepa na oko i okrugla. Pa se u sredini stavi jaje. Danas to retko ko radi. Ali bih volela da se vrati taj običaj domaćeg hleba na stolu kada dođu deca, unuci i praunuci. Da osete miris svežeg hleba u kući, objašnjava Milanka.
A na stolu je i prolećno povrće - mladi luk, zelena salata, sremuš. Pravi se i domaće kiselo mleko, koje se odlično slaže sa jelima od zelja. Kolači su po izboru domaćica.
Vaskršnja pogača
"To je praznik radosti. Ukućani i gosti se šale, veseli su i raspoloženi. Ne valja bilo koji dan, pa ni na Vaskrs svađati se, raspravljati šta je ko kome učinio, već u ljubavi uživati što imate priliku da budete sa svojima. Učinite nekom dobro, osvrnite se oko sebe, pa ako možete nekom da pripomognete, pomozite da i njemu praznik bude lepši", kaže Milanka.
Dan bi valjalo započeti u novoj odeći, a noć uoči Vaskrsa valjalo bi ostati budan do ponoći, da ne biste celo leto prespavali. Tada će te se, kaže verovanje, olenjiti pa nećete moći da obavite sve poslove na polju. Ipak, najvažnije je u ljubavi pokazati dobre želje i sa svojim ukućanima, prijateljima, rođacima i komšijama podeliti dosta ljubavi, dobre volje i dobrih želja.
Srećan praznik!
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
