Da li je zaduga servis zadrugara?

Jubileji i jesu za slavlje. Ali i prilika da se "podvuče crta" i da se dobro pohvali ali i da se čuje kritika koje gotovo da i nije bilo na proslavi povodom obeležavanja 170 godina početka rada prve zadruge u Vojvodini, u Bačkom Petrovcu. Jubilej 170 godina zadrugarstva u Vojvodini obeležen je u Master centru Novosadskog sajma.

Zadruga - servis malim proizvođačima

Predsednik Zadružnog saveza Vojvodine Radislav Jovanov na skupu je napomenuo da je usvajanjem Zakona o zadrugama na koji se čekalo 20 godina otklonjena prepreka za nesmetan rad zadruga i da sada, za eventualne neuspehe krivicu mogu da preuzmu akteri u zadružnom sektoru.

"Zadružni sektor je imao velike uspone i padove, ali ono što je najvažnije je da je preživeo. Jubilej proslavljamo ne zbog sadašnjosti nego zbog budućnosti. Dobili smo moderan Zakon o zadrugama. Država je svoj posao odradila, ali tu se ne sme stati. Zadruge moraju ostati glavni servis malim proizvođačima", rekao je Jovanov i dodao da u Vojvodini ima više od 400 aktivnih zadruga koje okupljaju oko 100.000 zadrugara, a koji obrađuju više od trećine od ukupno 1,75 miliona hektara zemljišta u celoj Pokrajini.

Uknjižba zadružne svojine - problem

Sekretar Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Bizonj-Nestorov ističe da iako je donet nov Zakon, zadruge imaju problem da uknjiže zadružnu svojinu.
"Od stupanja na snagu novog zakona ima problema pri uknjižbi zadružne svojine. Katastri su najvećim delom dobro obavljali posao kako je zakonom predviđeno, ali su došle žalbe na rešenja koje su katastri doneli od strane pravobranilaštva. Imali smo niz sastanaka u Ministarstvu privrede što je dovelo do rezultata. Katastri su prilagodili formu rešenja koja izdaju po zahtevu pravobranilaštva. Veliki broj zadruga se uskladio sa novim Zakonom za šta je krajnji rok sedmi januar", kaže Jelena Bizonj-Nestrov.
Jelena Bizonj podseća i da je zakonski rok za uknjižbu zemljišta tri godine. Isto tako zakonski rok od tri godine je od okončanja spora o povraćaju imovine, imajući u vidu da mnoge zadruge vode postupke. Tako i nakon tri godine od usvajanja Zakona nećemo imati čistu sliku sa zadružnom imovinom.

U 2017. dva puta više sredstava za poljoprivredu nego ove godine

Povodom 170 godina zadrugarstva u Vojvodini na svečanoj akademiji govorio je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović. On je rekao da je Pokrajinska vlada u budžetu za narednu godinu za poljoprivredu odvojila 1,37 milijardi dinara, što je gotovo dva puta više nego ono što je poljoprivredi dodeljeno tokom 2016. godine. "U intenzivnom razvoju vojvođanske poljoprivrede, koji očigledno predstoji, i uloga zemljoradničkih zadruga i zadrugarstva uopšte će biti veoma značajna", najavio je Mirović i zadrugarima citatom predočio razmišljanje znametitog profesora ekonomije na Univerzitetu Kembridž Alfreda Maršala koji je rekao da "neki pokreti imaju visoke socijalne ciljeve, drugi u svojoj osnovi imaju biznis, a samo zadrugarstvo istovremeno ima i jedno i drugo".

Odmah početi sa pisanjem novog zakona o zadrugama

Nemaju svi poznavaoci prilika visoko mišljenje o novom Zakonu o zadrugama. Među najčešćim kritičarima je i ekonomski novinar Živan Lazić.
"Ovaj Zakon o zadrugama je toliko dobar da bi trebalo odmah početi pisati novi. On je postavljen potpuno protivrečno zadružnim principima. Po aktuelnom Zakonu zadrugama upravljaju zaposleni, a ne zadrugari. To je bazična slabost koja se ne da ispraviti. To naravno nema uticaja na porodične zaduge koje je osnovalo nekoliko srodnika. Zakon ne omogućava širenje zadruga zbog ovog bazičnog problema, i to u vreme kada mali seljak svoju održivost može da pronađe samo u nekoj fazi udruživanja" smatra Živan Lazić i dodaje da zadružni savezi Vojvodine i Srbije nemaju dovoljnu transparetnost rada.
Nezaobilazno je i pitanje, kako napominje Lazić, kako utvrditi da li su zadruge stvarno zadruge ili privatna preduzeća njihovih osnivača? Kao odgovor nameće da je potrebno samo proveriti da li rade po zadružnim principima od kojih su najvažniji: Ekonomsko učešće - pravo zadrugara da na ravnopravnim osnovama stiču dobit odnosno višak prihoda nad rashodima za lične i zajedničke potrebe; Jednaka prava upravljanja - jednako pravo glasa svih zadrugara u upravljanju zadrugom, po principu: jedan zadrugar - jedan glas; Solidarnost - načelo uzajamnosti i samopomoći, kao tradicionalne vrednosti zadrugarstva; Demokratičnost - sva fizička lica mogu, pod jednakim uslovima, steći status zadrugara i imati ista prava, bez obzira na nacionalnu, versku, političku i polnu pripadnost.

Brojevi koji upozoravaju

Prema podacima Zadružnog saveza Srbije u Republici postoji 1.637 zemljoradničkih zadruga, a preko 2.600 svih oblika zadrugarstva. Podatak koji zabrinjava je taj da je lane 300 zadruga predalo prazan završni račun, odnosno "zamrzli" su svoje poslovanje. Prema podacima narodnog poslanika Miladina Ševarlića, od 2011. je sa radom prestalo 40 odsto zadruga, a detaljni popis poljoprivrede iz 1960. i 2012. je pokazao da je u tom periodu "nestalo" oko 400.000 hektara zemljišta iz zadruga.