Digitalna poljoprivreda u borbi protiv anomalija useva

Danas se poslovni svet vrti oko novih tehnologija poput Interneta stvari (IoT) koji pruža beskrajne mogućnosti. Poljoprivredna industrija suočena je sa izazovima da udovolji potražnji, a da pritom istovremeno ostane transparentna i održiva.

Upravo zato razni učesnici ove industrije pokazuju interesovanje za inovacije i modernizaciju proizvodnih procesa. Glavni razlog je taj što je upotreba modernih tehnologija i inovacija imperativ za obezbeđivanje veće produktivnosti i profitabilnosti na održiv način.

Gubitak prinosa zbog štetočina i bolesti

Istraživanja pokazuju da gubitak prinosa zbog različitih bolesti i štetočina iznosi 20-40 odsto. Konačni rezultat zavisi od mnogih činilaca, poput klimatskih promena, vremenskih prilika i neodgovornog upravljanja poljoprivrednim gazdinstvom.

Jedan od primera kako neodgovorno upravljanje gazdinstvom utiče na produktivnost je donošenje odluka po osećaju, a ne na osnovu stvarnih podataka. Mnogi poljoprivrednici još uvek sprovode zaštitu bilja "unapred" u određenim fazama rasta kako bi sprečili moguću štetu. Ne samo da su ovakvi neosnovani tretmani skupi i opasni za okruženje, već često nisu efikasni u određenom razdoblju ili se primenjuju na većem području polja nego što je potrebno.

Digitalna poljoprivreda kao rešenje

Srećom, digitalna poljoprivreda, koja iz dana u dan privlači sve više entuzijasta, mogla bi da pomogne u utvrđivanju raznih anomalija useva, čak i onih nevidljivih golim okom.

Postoji nekoliko načina kako otkriti anomalije pomoću digitalne poljoprivrede:

• Alarmi za bolesti i štetočine: sistem upozorenja pomoću algoritama koji uključuju vremensku prognozu, lokaciju polja, vrstu useva i vremenske uslove koji pokreću pojavu bolesti i štetočina.
• Meteorološke stanice: koriste se za određivanje optimalnog vremena za pojedine aktivnosti na polju na osnovu preciznog praćenja vremenskih uslova poput temperature, padavina, vlage, brzine vetra i drugih. Pojedine stanice takođe mogu da sadrže modele predviđanja bolesti i štetočina.
• Senzori: bežični i jednostavni za instaliranje senzori za zemljište koji obavljaju prenos podataka u bazu i obaveštavaju poljoprivrednike o promenama parametara u zemljištu tokom određenog vremenskog razdoblja. Na osnovu toga, moguće je predviđanje vremena izlaska insekata iz zemljišta, kao i oslobađanje spora raznih bolesti.
• Satelitski snimci: koriste se za praćenje stanja zemljišta i useva kako bi se pomoću algoritma prevelo u korisne informacije ili karte označene bojom. Takve karte služe kako bi se dobili podaci o zdravlju useva. Uz pomoć satelitskih snimaka, moguće je uočiti promene sadržaja hlorofila usled ranih napada insekata ili bolesti pre nego što biljke pokažu vidljive simptome.
• Tehnologija Varijabilnog Doziranja (VRT): koristi se za primenu odgovarajućih doza poljoprivrednog repromaterijala. Na primer, korišćenjem Tehnologije Varijabilnog Doziranja (VRT) može se izbeći prekomerno tretiranje/prskanje.

Korišćenjem ovih alata, poljoprivrednicima je olakšano upravljanje štetočinama i bolestima pa tako mogu da ostvare veće prinose i kvalitet useva, a pritom da obezbede profitabilnu i održivu proizvodnju.

Softver kompanije AGRIVI omogućava alarme za predviđanje bolesti i štetočina koji informišu poljoprivrednike o mogućoj pojavi na njihovim poljima i praćenje raznih indeksa vegetacije koji pomažu u nadziranju promena u biomasi i daju podatke o stanju zemljišta i zdravstvenom stanju useva.

Zašto digitalizovati poljoprivrednu proizvodnju?

Postoji mogućnost povezivanja softvera sa meteorološkim stanicama i senzorima kako bi svi podaci bili dostupni na jednom mestu. Tako poljoprivrednici mogu bolje da planiraju aktivnosti, u zavisnosti od temperature, vetra, kiše i ostalih vremenskih prilika.

Za više informacija posetite web stranicu kompanije Agrivi.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor