Disbalans ponude i tražnje, uz rast cene pšenice nižeg kvaliteta

Nakon praznika, lepo vreme poljoprivredni proizvođači koristili su za setvu, prihranu i zaštitu useva, što je ostavljalo manje vremena za trgovinu. Preko Produktne berze najatraktivnija roba za trgovanje bila je pšenica.

Početak radne nedelje, na tržištu kukuruza, bio je obeležen izraženom tražnjom, uz ograničenu ponudu, što je ukazivalo na mogući rast cene. Ipak, već od narednog dana došlo je do promene tržišnih okolnosti, odnosno povećanja ponude i istovremenog slabljenja tražnje.

Berzanski ugovori zaključeni su po ceni od 22,60 din/kg bez PDV-a (24,86 din/kg sa PDV-om), što ujedno predstavlja i ponder cenu. Statistički, prosečna cena viša je za 0,79 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Potrebno je istaći da se promet isključivo odvijao na paritetu južnog Banata koji uobičajeno ostvaruje viši cenovni nivo u odnosu na druge paritete, kao rezultat njegove logističke pogodnosti za širi krug kupaca.

Pšenica 21,16 din/kg bez PDV-a

Kada je reč o pšenici, kupoprodajni ugovori zaključeni su za pšenicu čiji sa sadržajem proteina od 11-12,5 odsto u cenovnom opsegu od 21,00 do 21,20 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 21,16 din/kg bez PDV-a (23,27 din/kg sa PDV-om).

Globalne zalihe žitarica u rekordu, ratari u neizvesnosti: Šta će biti sa pšenicom i kukuruzom?

Disbalans ponude i tražnje uslovio je rast cene pšenice nižeg kvaliteta (+1,04 odsto), s obzirom na njenu slabu dostupnost na tržištu, u odnosu na iskazanu tražnju.

Soja, ječam

Kod sojinog zrna, cenovni spred i razlika u paritetima ponude i tražnje rezultirali su izostankom trgovanja.

Stočni ječam prometovan je po ceni od 20,20 din/kg bez PDV-a (22,22 din/kg sa PDV-om). Ovo tržište karakterisala je izuzetno slaba aktivnost kupaca, te se ovom žitaricom trgovalo u manjim količinama.