Dramatično na tržištu žitarica i uljane repice - kako izgledaju cene?

Tržište žitarica je i dalje veoma nestabilno. Cena pšenice je ove nedelje prešla granicu od 250 evra/t. Iznosila 251 evro/t prvi put od 8. maja. Ipak je u petak do 14 sati na pariškom Matifu pala na 247,50 evra/t. Za tonu kukuruza je trebalo izdvojiti 245,75 evra.

Dramatično je i na tržištu uljane repice koja je pala na 441,50 evra/t. Osnovni razlog ovoj promeni je pad cena sirove nafte.

Vremenske prilike u SAD-u

Na nestabilnost tržišta veliki uticaj imaju vremenske prilike i suša u SAD-u, niske cene ruske pšenice. Najveći podsticaj rastu imao je izveštaj USDA gde je objavljeno pogoršanje uslova i smanjena prognoza za prinos. To je posebno došlo do izražaja na čikaškom CboT-u gde za tonu ove žitarice treba izdvojiti 247,83 evra. Za kukuruz 237,33 evra/t, dok je soja koštala 503,21 evro/t.

Do nove žetve na severnoj hemisferi ima još vremena i sve oči su uprte kako će proći oprašivanje, zametanje i nalivanje zrna pšenice i drugih žitarica. Na jugoistoku SAD-a kiša je pala prošle nedelje, a očekuje se i u pojasu uzgajanja kukuruza i soje.

Ruska konkurencija

Cene evropske pšenice imaju oštru konkurenciju u ruskoj koja ima nižu cenu. Alžir je kupio 630.000 tona pšenice i većinom se radilo o isporukama iz Rusije.

Žitni koridor iz Ukrajine je pod znakom pitanja. Ističe 18. jula i postoji neizvesnost oko produžetka. Dodatnu napetost stvorila je poseta afričke predsedničke delegacije Moskvi koja je optužila Zapad da svojim sankcijama blokira ruski izvoz žitarica i đubriva. Zbog toga mnogi odustaju od transporta žitarica iz Ukrajine gde će žetva biti smanjena najmanje 30 odsto. Trenutno Kina nastavlja utovar kukuruza, a količina bi uskoro trebala da dostigne 5,5 miliona tona.

U Evropskoj uniji očekuju se stabilni prinosi, uprkos suši na Iberijskom poluostrvu. Španija, Portugal i Francuska se suočavaju sa njenim posledicama, a uočava se i trend smanjenja setvenih površina. U Italiji će poplave imati uticaj na proizvodnju pšenice i ječma. Balkan i jug Skandinavije su bili pogođeni hladnim talasom, što je odložilo setvu letnjih kultura.