Državne njive niko neće!?

Grad Kragujevac ponudio je 1.500 hektara državnog zemljišta u zakup, ali ponuđača na javnoj licitaciji gotovo da nije ni bilo, te će ove njive i ove godine ostati neobrađene.

Ni skromna cena, koja nije prelazila 100 evra, ni ponuda od skoro pet hiljada parcela nisu bili motiv da se javi više zainteresovanih sa ponudama za državno poljoprivredno zemljište. Ponuđene parcele bile su od nekoliko kvadrata u Drači i Baljkovcu, pa sve do 58 hektara u Trešnjevaku i Divostinu.

Poljoprivredno zemljište koje je nuđeno u zakup je u državnom vlasništvu, a Ministarstvo poljoprivrede poverilo je gradu Kragujevcu da realizuje proceduru davanja u zakup, s obzirom da su parcele na njegovoj teritoriji.

Otkud državi zemljište?

Zemljište o kome je reč, našlo se u rukama države po više osnova. Deo potiče od propalih seoskih zadruga, a tu je i zemljište otkupljeno zbog pošumljavanja, koje nije realizovano. Na spisku su se našla i nekadašnja domaćinstava koja nisu imala naslednike. Nesređenost podataka o vlasništvu, međutim, karakteristika je i ovih spiskova.

"Država sve parcele iz oglasa stavlja u zakup, bez izuzetka. Ipak, blagovremeno se "ogradila" od spornog vlasništva odredbom po kojoj svako može da traži izuzeće parcele dok se vlasnička dokumentacija ne uredi. Najčešće je reč o tome da potomci ne završavaju proceduru oko uknjižbe nasleđa, a sve dok se to ne učini, katastar tretira to zemljište kao državno, navodi Slobodan Lomović iz Odeljenja za poljoprivredu kragujevačke lokalne samouprave.

Zakupi se tek jedan odsto zemljišta

S obzirom da se ovakav vid zakupa poljoprivrednog zemljišta realizuje svake godine, iskustva pokazuju da vlada više nego skromno interesovanje za ponuđene parcele. Za razliku od situacije u Vojvodini, gde se nude dobre njive, interesovanje za zakup u ovom delu Srbije je malo, ali mi imamo zakonsku obavezu da raspisujemo ovakav oglas. U Kragujevcu se zakupi tek jedan procenat od ponuđenog broja parcela, kaže Lomović.

Ni cena nije motiv

Nekoliko je razloga za slabo interesovanje, a osnovni je što se veliki broj parcela nalazi u selima sa staračkim domaćinstvima i gde ljudi teško obrađuju i ono što već poseduju. Takođe, objašnjava Lomović, u ponudi je dosta zapuštenog zemljišta, koje nije ni njiva - ni šuma, a sve troškove uređenja tih parcela snosi sam zakupac. Spisak razloga za slabo interesovanje potencijalnih zakupaca upotpunjuje i podatak da se nude "okrajci" i "ćoškovi" šuma i njiva, malih površina i skrajnutih od puta.

"Cena po hektaru se formira za njivu prve kategorije i to u dinarskoj protivvrednosti približno 100 evra, a zatim se umanjuje sa padom kvaliteta zemljišta za po desetak odsto po kategoriji. Zemlja se daje u zakup na tri godine, s pravom prvenstva ukoliko se korisnik odluči da nastavi sa zakupom i posle isteka prvobitnog roka", navodi Lomović.

Ponuda državnog zemljišta je raznolika, od njiva i pašnjaka do voćnjaka i vinograda. Po isteku trogodišnjeg zakupa ponuđač može u slučaju da ulaže u infrastrukturu, uz odobrenje nadležnog ministarstva, da produži zakup, najduže na 20 godina.