Egipat gradi "Novi Nil": Veštačka reka od 170 kilometara menja lice pustinje

Egipat je otvorio jedan od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u svojoj modernoj istoriji. Reč je o New Delta, poznatom i pod nadimkom "Novi Nil", veštačkom sistemu kanala dugom oko 170 kilometara koji dovodi vodu u zapadnu egipatsku pustinju sa ciljem pretvaranja hiljada kvadratnih kilometara peska u obradivo zemljište, piše En.clickpetroleoegas.

Projekat je otvorio predsednik Abdel Fatah al Sisi 17. maja 2026., a njegova vrednost procjenjuje se na oko 15 milijardi američkih dolara. Tamošnje vlasti veruju da će zahvaljujući ovom sistemu navodnjavanja moći da kultivišu približno 9.000 kvadratnih kilometara, čime bi se poljoprivredne površine zemlje povećale za više od trećine.

Iako naziv "Novi Nil" zvuči spektakularno, zapravo nije reč o novoj reci. Sistem se sastoji od veštačkih kanala, cevovoda i crpnih stanica koji distribuiraju vodu prema do sada neplodnim područjima zapadne pustinje. Cilj je povećati proizvodnju hrane i smanjiti zavisnost Egipta od uvoza žitarica, ali i o jedinom prirodnom izvoru vode, reci Nil.

Inženjerski poduhvat bez presedana

Najveći izazov projekta nije izgradnja kanala, već transport vode. Budući da se poljoprivredne površine nalaze znatno iznad nivoa mora, voda se mora podizati gotovo 100 metara pomoću sistema od 13 snažnih crpnih stanica koje rade neprekidno.

Kako bi se smanjili gubici zbog isparavanja na ekstremnim pustinjskim temperaturama, deo vode transportuje se kroz velike podzemne cevovode. Centralni element celog sistema je postrojenje za pročišćavanje vode El-Hamam, koje Egipat predstavlja kao najveću takvu stanicu na svetu. Kapacitet mu iznosi oko 7,5 miliona kubnih metara vode dnevno, što omogućava obradu i ponovnu upotrebu velikih količina za navodnjavanje.

Satelitski snimci već pokazuju prve rezultate, uz kanale se pojavljuju karakteristični zeleni krugovi navodnjavanih polja usred pustinje, što potvrđuje da projekat postepeno menja izgled zapadnog dela zemlje.

Odakle dolazi voda?

Upravo je izvor vode najveći izazov celog projekta. Za razliku od onoga što naziv sugeriše, većina vode ne dolazi iz Nila, nego iz dva izvora: pročišćenog poljoprivrednog odvodnjavanja i podzemnih slojeva vode duboko ispod pustinje.

Ponovna upotreba vode smatra se primerom održivog upravljanja resursima. Međutim, stručnjaci upozoravaju da značajan deo sistema zavisi od tzv. fosilnih slojeva vode, zalihama podzemne vode nastalim pre hiljada godina koje se praktično ne obnavljaju.

Ako se te zalihe iscrpe, dugoročna održivost projekta mogla bi biti ozbiljno ugrožena. Upravo zato brojni analitičari ističu da će uspeh "Novog Nila" zavisiti manje od inženjerskih rešenjima, a više od održivog upravljanja vodnim resursima.

Izgradili veštačku reku dugu 2.700 km za snabdevanje 185 miliona ljudi

Egipat gotovo u potpunosti zavisi od reke Nil, iz koje dobija oko 97 odsto svojih potreba vode. Istovremeno, broj stanovnika poslednjih decenija udvostručio se i danas premašuje 120 miliona, što dodatno povećava potražnju za hranom i vodom.

Dodatnu zabrinutost izazvala je izgradnja Velike etiopske brane na Plavom Nilu, zbog koje Kairo strahuje od mogućeg smanjenja dotoka vode. Upravo zato egipatske vlasti poslednjih godina intenzivno ulažu u projekte kojima žele da diverzifikuju izvore vode i povećaju domaću proizvodnju hrane.

Pouke iz prošlosti

Ovo nije prvi pokušaj Egipta da ozeleni pustinju. Devedesetih godina pokrenut je projekt Toshka, tada predstavljen kao "projekat veka", ali rezultati su bili znatno skromniji od očekivanja.

Zbog toga deo stručnjaka upozorava da bi se sličan scenario mogao ponoviti i sa "Novim Nilom". Osim održivosti izvora vode, postavlja se i pitanje koje će se kulture uzgajati na novim površinama. Kritičari smatraju da bi prednost mogli dobiti izvozni proizvodi poput voća i povrća, dok bi proizvodnja pšenice, ključne za prehrambenu sigurnost zemlje, mogla ostati u drugom planu.