Izgradili veštačku reku dugu 2.700 km za snabdevanje 185 miliona ljudi

Kada je suša zapretila životima čak 185 miliona ljudi, Kina je odgovorila jednim od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata u istoriji - izgradnjom veštačke reke duge 2.700 kilometara. Ovaj ogromni sistem, sa 13 crpnih stanica, danas osigurava čak 70 odsto vode koja dolazi iz slavina u Pekingu, piše En.clickpetroleoegas.

Reč je o projektu vrednom 79 milijardi američkih dolara, koji obuhvata mrežu kanala, tunela i akvadukata, pa je do aprila 2026. godine već preusmerio 76,7 milijardi kubnih metara vode iz vlažnog juga u sušni sever Kine, temeljno menjajući vodnu kartu zemlje.

Rešenje za jednu od najvećih svetskih kriza vode

Sever Kine godinama se suočavao sa ozbiljnom nestašicom vode. Delovi Žute reke presušivali su, dok su pritoke reke Hai nestajale veći deo godine. U takvim uslovima njihovi inženjeri su osmislili projekat kakav do tada nije viđen, sistem sposoban za prenos vode na kontinentalnom nivou.

Projekat poznat kao "Preusmeravanje vode sa juga na sever" (SNWD) započeo je 2002. godine. Danas povezuje četiri velika rečna sliva kroz više od 2.700 kilometara infrastrukture.

Najveća farma svinja na svetu smeštena u jednoj zgradi

Projekat se sastoji od tri glavne trase: istočne, središnje i zapadne. Kada bude u potpunosti dovršen, imaće kapacitet prenosa 44,8 milijardi kubnih metara vode godišnje.

Istočna ruta proteže se 1.112 kilometara i koristi istorijski Veliki kanal Peking-Hangzhou, najstariji veštački vodeni put na svetu. U funkciji je od 2013. godine i može godišnje da prenese 14,8 milijardi kubnih metara vode. Na toj trasi izgrađeno je 13 crpnih stanica sa više od 100 pumpnih sistema, ukupne snage koja u pojedinim delovima prelazi 454 megavata.

Središnja ruta duga je između 1.264 i 1.400 kilometara i vodi od akumulacije Danjiangkou do Pekinga. Voda se većinom kreće gravitacijski, bez potrebe za pumpanjem. Ova ruta prolazi ispod Žute reke kroz dva velika tunela i snabdeva čak 70 odsto vode u kineskoj prestonici.

Zapadna ruta još je u fazi planiranja. Predviđa se da će moći da prenosi 17 milijardi kubnih metara vode godišnje, ali se suočava sa velikim tehničkim i ekološkim izazovima.

Ogromni troškovi i preseljenje stanovništva

Ukupna cena projekta premašila je 79 milijardi dolara, čime je postao najskuplji vodni infrastrukturni projekat u istoriji čovečanstva.

Kako bi se omogućila izgradnja, kineske vlasti morale su da presele oko 330.000 ljudi koji su živeli duž planiranih trasa. Reč je o celim zajednicama koje su izgubile svoje domove i zemljišta.

Po završetku svih faza, planiranom za 2050. godinu, sistem će imati kapacitet dovoljan za snabdevanje zemalja veličine Portugala ili Švajcarske.

Poređenja radi, brazilski projekat integracije reke São Francisco dug je 477 kilometara i vredan oko tri milijarde dolara. Kineski sistem je više od 50 puta duži i volumenski veći te čak 26 puta skuplji. Dok brazilski projekat koristi oko 12 miliona ljudi, kineski opslužuje čak 185 miliona stanovnika, u gusto naseljenim i industrijski razvijenim područjima na severu zemlje.

Ekološki izazovi i otvorena pitanja

Uprkos impresivnim brojkama, projekat nosi i ozbiljne rizike. Zagađenje vode ostaje stalna pretnja, posebno na deonicama koje prolaze kroz industrijska područja.

Uticaj na ekosisteme još uvek se procenjuje, dok država ulaže u zaštitu izvora i obala i razvoj javnih prostora uz kanale.

Zapadna ruta i dalje nailazi na tehničke i ekološke prepreke, što odlaže njenu realizaciju. Istovremeno, pojedini kineski stručnjaci zagovaraju još ambicioznija rešenja od onih koje trenutno sprovodi vlada.