EP potvrdio Zakon o klimi - šta to znači za poljoprivrednike?

Evropski parlament je sa 442 glasova za, 203 protiv i 51 suzdržanih podržao Zakon o klimi, neslužbeno dogovoren sa državama članicama u aprilu. Njime se politička predanost evropskog Zelenog plana klimatskoj neutralnosti EU-a do 2050. pretvara u obavezu. Nakon 2050. Unija će nastojati da pređe na negativne emisije.

Novim propisom povećava se cilj EU-a u pogledu smanjenja emisija štetnih gasova do 2030. i to sa 40 na najmanje 55 odsto u odnosu na nivo iz 1990. Osim toga, predstojećim predlogom povećaće se ponori ugljenika i time povećati cilj EU-a za 2030. na 57 odsto.

Evropska komisija (EK) će predložiti cilj za 2040. najkasnije šest meseci nakon prvog globalnog preispitivanja 2023. predviđenog Pariškim sporazumom. U skladu sa predlogom Parlamenta, Komisija će objaviti najveću procenjenu količinu štetnih gasova koju EU može da emituje do 2050., a da se pritom ne ugrožavaju obaveze u okviru Sporazuma. 

EK će do 30. septembra 2023. i svakih pet godina nakon toga oceniti zajednički napredak svih država članica, kao i doslednost nacionalnih mera, prema cilju EU-a da do 2050. postane klimatski neutralna.

Uprkos subvencijama poljoprivredi EU nije smanjila emisije

Uprkos velikim planovima EU u vezi sa zaštitom klime, finansijska sredstva izdvojena za delovanje na tom području nisu doprinela smanjenju emisija štetnih gasova iz poljoprivrede, nedavno je objavio Evropski revizorski sud.

Iako je više od četvrtine svih rashoda EU-a u području agrara za razdoblje 2014. do 2020., u ukupnom iznosu većem od 100 milijardi evra, bilo namenjeno za odgovor na klimatske promene, emisije štetnih gasova iz poljoprivrede nisu zabeležile pad od 2010. godine. Pojasnili su da razlog leži u tome što većina mera za koje se pruža potpora u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) ima nizak potencijal za ublažavanje klimatskih promena, a njime se ne podstiče primena delotvornih i prihvatljivih praksi.

Smatraju da bi novi ZPP trebalo da podstakne smanjenje emisija iz stočarstva i korišćenje đubriva te subvencionisati poljoprivrednike za obnovu isušenog zemljišta kako bi moglo da apsorbuje i skladišti CO2. Dodali su i da bi u budućnosti EK trebalo da proveri planove država članica kako će potrošiti novac od ZPP-a. Kažu kako je ta dosadašnja politika ohrabrila poljoprivrednike da ne smanjuju broj stoke jer bi tada dobili manje novca. Subvencije EU podržale su prakse smanjenja upotrebe đubriva, poput eko uzgoja, ali nije jasno da li je to smanjilo emisije, navodi se u izveštaju.

Dogovorena plaćanja za eko-sheme

Zbog svega ovoga, ne čudi da će više sredstava biti preusmereno na manje farme, umesto velika agroindustrijska preduzeća, a kako bi se smanjilo emitovanje 10 odsto štetnih gasova u EU koji dolaze iz poljoprivrede. 

Kako navodi Reuters, pregovarači EP-a dogovorili su se oko pravila koja zahtevaju od zemalja da se 20 odsto plaćanja od ukupnih sredstava za ZPP u razdoblju 2021-2027, a koja iznose 387 milijardi evra, utroši na eko sheme i to u periodu od 2023. do 2024., a u idućem, od 2025. do 2027., ona bi iznosila 25 odsto. 

Sva sredstva ispod tih ograničenja koja se ne potroše na eko-sheme moraju se usmeriti na zelene mere u drugim područjima.