EU neće ispuniti cilj od 25 odsto organske proizvodnje do 2030., upozorava studija

U najnovijem izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) navodi se da je malo verovatno da će Evropska unija ispuniti svoj cilj od 25 odsto organske poljoprivrede do 2030. godine, izveštava Euractiv.

Navode da Unija nije na putu da ispuni većinu ciljeva koje je postavila Evropska komisija, uključujući ambicije za eko poljoprivredu.

Smatra se da je trenutna podrška politikama nedovoljna za postizanje cilja zbog čega su pozvali na veću ambiciju da se podrži osnovna transformacija proizvodnje i potrošnje hrane. Istaknute su prednosti ove vrste proizvodnje, posebno za biodiverzitet, zdravlje zemljišta i kvalitet vode. Rečeno je da je za ostvarenje ovog cilja potrebna dvostruka stopa napretka.

"Organska poljoprivreda je ključno sredstvo politike kako bi se evropski agrar učinio održivijim", istakao je zamenik direktora udruženja za organsku poljoprivredu EU IFOAM Erik Gal. Smatra da bi države članice trebale da stave više novca na raspolaganje poljoprivrednicima koji se bave ovakvim uzgojem kroz Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP).

Izostala podrška

Izvorno je to i bio deo ambicija EU, sadržanim u Akcijskom planu za organsku proizvodnju iz 2021. Komisija je krenula podsticati potražnju i ponudu za ovim proizvodima te mobilizovati veću finansijsku podršku u okviru ZPP-a. 

Od tada, međutim, nekoliko obećanja izvršne vlasti EU-a o potrošnji, kao važnoj strani prehrambenog lanca, nije se ostvarilo, pri čemu je izostao zakon o održivim prehrambenim sistemima, koji se smatra jednim od najznačajnijih za 2024. 

Prema izveštaju, organska poljoprivreda u EU kontinuirano raste od 2012. godine, dostigavši sa 5,9 odsto poljoprivrednog zemljišta na 9,9 odsto u 2021. godini. Kada bi se zadržala trenutna stopa rasta to bi značilo da bi njen udeo do 2030. bio samo 15 odsto, što je daleko ispod ambicije od 25 odsto. 

Vidljive razlike među članicama

Takođe, izveštaj je pokazao da se taj udeo povećao u svim zemljama članicama EU, osim Poljske. Ali, razlike među članicama su i dalje velike.

Tako su Austrija, Estonija i Švedska imale više od 20 odsto svoje poljoprivredne površine korištene za organsku poljoprivredu u 2021. godini. U šest zemalja članica je udeo ovih površina manji od pet odsto, a najniži udeli su u Irskoj, Bugarskoj i Malti.