EU za dlaku izbegla recesiju, inflacija slabi, EK i dalje zabrinuta

Privreda Evropske unije se nakon gotovo godinu dana od početka sukoba Rusije i Ukrajine - oporavlja. Zimska ekonomska prognoza 2023., koju je objavila Evropska komisija, trenutno je u boljoj poziciji nego što se predviđalo jesenas. 

Za ovu su godinu podignuti izgledi za rast na 0,8 odsto u EU i 0,9 odsto u Eurozoni. Oba su područja spremna za dlaku da izbegnu tehničku recesiju, u koju se ulazi nakon što dva uzastopna kvartala u nekoj zemlji pada ekonomska aktivnosti, a koja se očekivala na prelazu godine, stoji u saopštenju. Prognoza takođe malo snižava projekcije inflacije za 2023. i 2024.

Rast uprkos šokovima

Nakon snažne ekspanzije u prvoj polovini 2022., zamah rasta je oslabio u trećem tromesečju, iako nešto manje od očekivanog. Uprkos izuzeto nepovoljnim šokovima, ekonomija EU-a izbegla je trend pada u četvrtom tromesečju, a što je bilo predviđeno u jesenjoj prognozi. Godišnja stopa rasta za 2022. sada se procenjuje na 3,5 odsto, kako u EU, tako i u Evrozoni. 

Kontinuirana diverzifikacija izvora snabdevanja i nagli pad potrošnje, doveli su do toga da su nivoi skladišta gasa iznad sezonskog proseka prošlih godina, a veleprodajne cene su pale znatno ispod predratnih. Osim toga, tržište rada u EU-u nastavilo je da beleži dobre rezultate, pri čemu je stopa nezaposlenosti ostala na najnižem nivou svih vremena i iznosila je do kraja 2022. 6,1 odsto. 

Bez obzira na dobre vesti, potrošači i preduzeća i dalje se suočavaju sa visokim troškovima energije, a temeljna inflacija, iz koje su isključene cene hrane i energije, i dalje je rasla u januaru, dodatno narušavajući kupovnu moć domaćinstva. 

Stopa rasta za 2024., a u odnosu na jesenju prognozu, ostaje nepromenjena i iznosi 1,6 odsto za EU, odnosno 1,5 odsto za Eurozonu.  

Nakon vrhunca - pad inflacije

Tri uzastopna meseca umerene ukupne inflacije sugerišu da je vrhunac iza nas, kao što je i predviđeno u jesenjoj prognozi. Nakon što je u listopadu dosegla najvišu razinu svih vremena od 10,6 odsto, ona se smanjila na procenjenih 8,5 odsto u januaru, u Evrozoni, što je uglavnom podstaknuto padom inflacije energenata. 

Predviđa se da će ukupna inflacija pasti sa 9,2% u 2022. na 6,4% u 2023. i na 2,8% u 2024. u EU-u. Za evropodručje se prognozira da će usporiti s 8,4% 2022. na 5,6 % 2023. i na 2,5 % 2024.

Uticaj geopolitičkih napetosti

Domaća potražnja mogla bi biti veća od predviđene ako se nedavni padovi veleprodajnih cena gasa snažnije odraze na potrošačke cene i ako se potrošnja pokaže otpornijom. Ipak, potencijalni preokret tog pada ne može se isključiti u kontekstu kontinuiranih geopolitičkih napetosti. Spoljna potražnja takođe bi se mogla pokazati snažnijom nakon ponovnog otvaranja Kine - što bi, međutim, moglo podstaknuti globalnu inflaciju.

U saopštenju se navodi da prognoza zavisi od pretpostavke da ruska agresija na Ukrajinu neće eskalirati, ali da će se ipak nastaviti tokom razdoblja prognoze. 

Izvršni potpredsednik EK za gazdinstvo u interesu građana Valdis Dombrovskis izjavio je kako se evropska privreda pokazala otpornom u suočavanju s trenutnim izazovima.

"Za dlaku smo uspeli da izbegnemo recesiju. Nešto smo optimističniji u pogledu izgleda rasta i predviđenog pada inflacije u ovoj godini. Ali još uvek se suočavamo sa brojnim izazovima, tako da nije vreme za opuštanje", upozorio je. 

A da rat u Ukrajini još uvek predstavlja veliku neizvesnost za EU te da će usporavati rast, komentarisao je poverenik EK za gazdinstvo Paolo Gentiloni.

"Inflacija će slabije uticati na kupovnu moć u narednim tromesečjima", zaključio je.