Evropa pred ekstremnim letom 2026.: Prete suše i toplotni talasi

Najnovije dugoročne meteorološke prognoze pokazuju da bi leto 2026. moglo doneti velike vremenske promene širom Evrope. Stručnjaci upozoravaju da se u Tihom okeanu ubrzano razvija snažni El Niño - prirodni klimatski fenomen koji često menja obrasce vremena u celom svetu. Prema novim podacima, njegov uticaj mogao bi biti jači nego što se ranije očekivalo, objavio je Severe-weather.

Iako se El Niño razvija hiljadama kilometara daleko od Evrope, posledice bi se mogle osetiti i na našem kontinentu. Meteorološki modeli sada pokazuju povećanu mogućnost dugotrajnih toplotnih talasa, manje padavina u centralnoj Evropi te povećan rizik od suše tokom leta.

Šta je zapravo El Niño?

Reč je o prirodnom zagrevanju površine Tihog okeana koje se pojavljuje svakih nekoliko godina. Kada okean postane topliji od uobičajenog, menjaju se strujanja vazduha i položaj velikih vremenskih sistema. To zatim utiče na temperature, količinu kiše i pojavu oluja širom planete.

Prethodnih godina svet je bio pod uticajem suprotnog fenomena, La Ninje, koja donosi hladnije vode u Tihom okeanu. No nova analiza pokazuje da je La Niña sada praktično završila te da se razvija vrlo snažan El Niño, možda čak i jedan od najjačih u poslednjim decenijama.

Meteorolozi upozoravaju da se zagrevanje okeana događa izrazito brzo. Topla masa vode koja se kretala ispod površine sada izlazi prema vrhu okeana i dodatno pojačava zagrevanje. Upravo je to razlog zbog kojeg prognoze za leto postaju sve ozbiljnije.

Kakvo vreme očekuje Evropu?

Prema najnovijim projekcijama evropskog meteorološkog centra ECMWF i britanskog UKMO-a, najveći deo Evrope mogao bi tokom leta imati temperature više od proseka.

Najizraženije zatopljenje očekuje se u južnoj, srednjoj i delovima severne Evrope. To znači da bi zemlje poput Italije, Hrvatske, Mađarske, Austrije, Nemačke i Francuske mogle imati vrlo toplo i sparno leto, uz češće toplotne talase.

Istovremeno, prognoze pokazuju zabrinjavajući manjak padavina u delovima centralne i zapadne Evrope. Upravo bi kombinacija visokih temperatura i manjka kiše mogla povećati opasnost od suše, posebno u poljoprivredi.

Meteorolozi ističu da bi područja centralne Evrope mogla imati ozbiljne probleme sa vlagom u zemljištu već tokom jula i avgusta. To bi moglo negativno uticati na prinose kukuruza, pšenice i drugih poljoprivrednih kultura.

Ozima žita u kritičnoj fazi za vodom. Za to je kriva suša, ali i ratar?

S druge strane, južni i istočni delovi Evrope mogli bi imati nešto više padavina nego inače, naročito tokom povremenih prodora vlažnog vazduha sa Sredozemlja. Međutim, ni ta kiša verovatno neće biti ravnomerno raspoređena.

Stručnjaci upozoravaju da ovakvi vremenski uslovi povećavaju rizik od šumskih požara, naročito na Mediteranu, gde se tokom vrlo toplih i suvih leta vegetacija brzo isušuje.

Zanimljivo je da modeli za Severnu Ameriku pokazuju drugačiji scenario. Delovi istočnih i centralnih Sjedinjenih Američkih Država mogli bi imati nešto blaže letnje temperature zahvaljujući drugačijem rasporedu vazdušnih strujanja. Evropa se, međutim, nalazi na suprotnoj strani tog sistema, gde se očekuje dotok toplijeg vazduha sa juga. Upravo zato se na evropskom kontinentu prognozira više toplote nego što je uobičajeno za letnje uslove.

Ipak, dugoročne prognoze treba posmatrati s oprezom. Iako aktuelni modeli pokazuju vrlo jasne znakove razvoja snažnog El Niña, atmosfera se može menjati tokom narednih meseci.