Evropsko poljoprivredno zemljište moglo bi biti najveći svetski rezervoar mikroplastike

Naučnici sa Univerziteta u Kardifu iz Velike Britanije u svojoj studiji sugerišu da bi evropsko poljoprivredno zemljište moglo bi biti najveći svetski rezervoar mikroplastike, izveštava Science Daily.

U svom istraživanju su procenili da se između 31.000 i 42.000 tona mikroplastike (ili 86 - 710 milijardi mikroplastičnih čestica) godišnje nanese na i u zemlju, što povećava njenu koncentraciju u vodama okeana.

Poljoprivredna zemljišta širom Evrope potencijalno su njen najveći globalni rezervoar zbog visokih koncentracija koje se nalaze u đubrivima, a dobijena su iz kanalizacionog mulja koja se primenjuju u poljoprivrednoj proizvodnji.

Istraživački tim je procenio da mikroplastika uklonjena iz kanalizacije u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda čini otprilike jedan odsto težine mulja, koji se obično koristi kao đubrivo na farmama širom Evrope.

Pokazalo se da Velika Britanija ima najveću količinu kontaminacije u svom zemljištu sa 500 do 1.000 takvih čestica po kvadratnom metru poljoprivrednog zemljišta, a što se unese u jednoj godini. Slede je Španija, Portugalija i Nemačka.

Kruži u prirodi

S poljoprivrednog zemljišta mikroplastika će se na kraju transportovati nazad u prirodni vodotok putem površinskih voda ili infiltracije u podzemne. Zahvaljujući delom EU direktivama koje promovišu preusmeravanje otpadnog mulja sa deponije i spaljivanje prema proizvodnji energije, on se koristi i na poljoprivrednom zemljištu kao održiv i obnovljiv izvor đubriva u svim evropskim zemljama.

Čestice manje od pet milimetara predstavljaju opasnu pretnju za celi lanac ishrane. Značajna su pretnja za životinje, jer ih lako mogu progutati, a nose otrovne hemikalije, patogene i razne zagađivače.

"Naše istraživanje postavlja pitanje da li se mikroplastika zapravo uklanja u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda ili se rastura po okolini", rekao je glavni autor studije Džejmes Lofti, sa Fakulteta inženjeringa Univerziteta u Kardifu. Istakao je opasnost od kruženja ovih čestica, ali i nedostatak strategije vodovodnih kompanija za njihovim upravljanjem u kanalizacionom mulju.

Uzorci su uzeti iz Naš postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Njuportu, u Južnom Velsu, koje ima kombinovanu kanalizaciju ua 300.000 stanovnika. Analizom je otkriveno da je ono bilo 100 posto efikasno u uklanjanju velikih čestica, veličine od jedan do pet moilimetara, a što bi inače bilo ispušteno u vodenu sredinu. Svaki gram kanalizacionog mulja sadrži do 24 mikroplastičnih čestica, što je otprilike jedan odsto njegove težine.

EU rezervoar mikroplastike

Podaci su korišćeni za procenu uticaja širom Evrope koristeći podatke Evropske Komisije i Eurostata o upotrebi i primeni kanalizacionog mulja kao đubriva širom kontinenta. Nisu analizirane čestice manje od jednog milimetra, a njihova je koncentracija najverovatnije veća od procenjene.

Lofti je zaključio da rezultati studije ističu veličinu problema na zemljištu u EU i sugerišu da bi ovakva praksa potencijalno mogla učiniti Evropu jednim od najvećih svetskih rezervoara zagađenja mikroplastikom. Naveo je da ne postoji evropsko zakonodavstvo koje ju ograničava ili kontroliše. Stoga je neophodno da se poveća standardizovano praćenje koncentracija kako u mulju, tako i u tlu, što bi pružilo precizniju sliku nivoa kontaminacije.