Farmeri kolateralne žrtve trgovinskog rata SAD-a i Kine, nikad više glas Trampu?

Izborna baza plaća poteze onome kome je donela pobedu: "Glasao sam za Trampa, nikad više", izjavio je poljoprivrednik iz Love (Lowe) Lari Angler (Larry Angler) pred TV kamerama. Angler je, poput svojih kolega iz iste države, potvrdio da mora raditi drugi posao kako bi mu imanje preživelo pa sada vozi kamion. "Glasao sam za Trampa i baš žalim", dodao je. Žali jer mu se život pretvorio u čisto preživljavanje, "držanje glave nad vodom", kako ga je opisao. Prve su žrtve otvorenog trgovinskog rata Sjedinjenih Američkih Država s Kinom pale na teritoriju SAD-a, u poljoprivrednom sektoru.

Na odluku Donalda Trampa, koji je potezom pera povisio carine na dve stotine milijardi dolara vredan uvoz iz Kine i najavio isti tretman za još 300 milijardi vrednosti ili gotovo kompletan uvoz iz Kine, usledile su kontramere. U slučaju poljoprivrednika to je katastrofa budući da su američki poljoprivredni proizvođači prvi na udaru i najranjiviji, a Kina je velik uvoznik američkih poljoprivrednih proizvoda, posebno soje.

Subvencijama ublažavaju nezadovoljstvo farmera 

Administracija u Vašingtonu je pokušala ublažiti nezadovoljstvo proizvođača puštanjem subvencija od 11 milijardi dolara kao prvu vatrogasnu meru. Sad je predsednik objavio (tačnije, tvitao) da se spor dve zemlje neće rešiti skoro te će farmerima kapnuti još poneki dolar da se baš ne moraju snalaziti dodatnim poslovima kako bi preživeli.

"Osiguraćemo da naši poljoprivrednici dobiju preko potrebne olakšice i to veoma, veoma brzo", obećao je predsednik. Potom je pojačao svotu za smanjenje posledica "rata" s još 16 milijardi dolara subvencija. U politici ovo nazivaju "zaslađivačem". Uostalom, dogodine su izbori kad će se morati brinuti i o stavu baze.  A verna se baza naprasno osvestila shvativši razliku između obećanja i fraza tokom kampanje i realnosti Donalda Trampa u akciji.

To je uvek problem s populistima. Pitajte građane Velike Britanije posle blamaže s Bregzitom. Velike poteze navodno u nacionalnom interesu (ma šta to značilo) ne prate procene koliko će oni koštati prosečnog čoveka, jedinku iz korpusa izbornog tela. Farmeri iz Love-a nisu pojma imali da će ih vraćanje navodne veličine njihovoj zemlji dovesti do ruba egzistencije i zavisnosti od darodavaca centralne države. Trampovo je dosad sigurno glasačko telo, bilo u tzv. "agrarnim državama". Carine na uvoznu robu donele su odmazdu u vidu carina na američki izvoz, a izbornoj bazi trežnjenje od zanosa bunila "Amerika prva". Sve uz saznanje da batina trgovinskog rata ipak ima dva kraja.

Onemogućen izvoz soje u Kinu 

Izračunali su da prosečna američka porodica plaća ovaj rat većim godišnjim troškovima za 831 dolar. Poljoprivrednik iz Love suočen je s daleko gorom, nepovoljnijom računicom. "Izgubićemo između 100 do 150 hiljada dolara jer ne možemo izvoziti soju u Kinu ili je izvoz otežan dodatnim carinama", elaborirao je Angler. "Od milijardi dolara koje dobijamo (povišenim carinama) mali će deo otići našim poljoprivrednicima i to će biti iznad iznosa najviše vredosti koje je Kina ikada platila za proizvode s američkih farmi", glasilo je zadnje Trampovo bombastično predizborno obećanje adresirano Angleru i ostalima koji su razočarani. Hoće li mu poverovati?

"To nije ekonomija. Hrabar je potez određivanje ovih subvencija. One su potrebne želi li Tramp pobediti na idućim izborima", preneo je "Newsweek" ocenu analitičara Vilijam Reinsc (Williama Reinscha). 

Finansijska tržišta reaguju jednako kao poljoprivrednici iz Love, zabrinuto. "Obe će strane gubiti u ovome ratu, usprkos predsednikovom mišljenju da će Kina sve platiti, plaćaćemo svi mi", procenio je za "Fox News" direktor Trampovog Nacionalnog veća za privredu Lari Kudlov (Larry Kudlow).