Gde nestane 10 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta svake godine?

Poljoprivredno zemljište širom sveta je u opasnosti od nestanka. Stručnjaci upozoravaju na njegov gubitak u sledećih 30 godina, izveštava Agrarheute. Nestanak plodnosti će značiti problem da se prehrani stanovništvo, upozoravaju FAO, naučnici i ekolozi.

Veliki je značaj poljoprivrede u tome, zbog čega je neophodno odgovorno postupati sa ovim glavnim resursom kojeg imamo.

FAO je do ove procene došao konceptom praćenja površinskog sloja. Navode da se resurs može maksimalno iskoristiti do određene tačke, vrhunca. Nakon toga neminovno i brzo dolazi do pada i nestanka.

Neophodna obnova 

Proces formiranja plodnog zemljišta traje veoma dugo. Za jedan centimetar potrebno je da prođe između 100 i 300 godina. Istovremeno, procesi erozije i degradacije se odvijaju mnogo brže. Salinizacija, unošenje mikroplastike i otrova, nedostatak vlage, erozija vetrom, biodegradacija se uporedo odvijaju.

Stiže prvi zakon EU o kvalitetu zemljišta: Šta čeka države članice?

Istraživanja pokazuju da svake godine nestane 10 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta. Ono globalno obuhvata 4,7 milijardi hektara u 2020. godini, od čega su 1,6 mlrd. ha bile obradive površine, a 3,2 mlrd. ha služile su kao pašnjak. 

Sve više gradskih područja

Povećava se broj stanovnika, gradovi rastu i zauzimaju sve veću površinu. U Africi 36 odsto zemljišta će do kraja veka biti pogođeno erozijom, dok je svetski prosek samo 14 odsto. Ljudska populacija raste kao i pritisak da se toliki broj ljudi prehrani. Problem je što ih je najviše u gradovima. Očekuje se da će do 2030. godine više od 150 miliona hektara zauzeti gradska područja.

Sve je manji nivo podzemnih voda, a nedostatak padavina pogoršava problem. Istraživači sa Univerziteta u Oksfordu su proučavali koliko je godina potrebno da erodira 30 cm gornjeg sloja. Podaci, zasnovani na globalnoj proceni od 4.285 procena erozije iz 38 zemalja, pokazuju da 16 odsto zemljišta ima procenjeni životni vek manji od 100 godina, 50 odsto ima životni vek duži od 1.000 godina, a 33 odsto više od 5.000 godina.

Ko će biti kriv?

Tehnike očuvanja ovog resursa su već u upotrebi. Uključeni su poljoprivrednici koji obavljaju poslove od setve pokrovnih useva kako bi se smanjilo isparavanje i erozija do ekonomične upotrebe zaštitnih useva.

Kojih je šest koraka do plodnog zemljišta?

Zemlja pati zbog našeg načina života. Naučnici sa "Massachusetts Institute of Technology" su još 1972. godine izračunali da će se društvo urušiti 2040. godine, ali poljoprivrednici neće biti krivi.