Generacija "Ja" - nova radna snaga u poljoprivredi

Socijalno osetljivi, ekološki svesni, globalno orijentisani, informatički pismeni karakteristike su pripadnika generacije koja preuzima vođenje sveta. To je generacija "milenijalca". Oni su otvoreniji, pomeraju granice, etnički različiti, manje skloni politici i razlikama među narodima.

Mladi su skloni čestim promenama, traže izazove, teže avanturama. Žive na ivici uspostavljenih okvira i definisanih zakona. Stavljaju sebe na prvo mesto. "Ja sam na vrhu i svi drugi gledaju mene“ je rečenica koja karakteriše pojedinca rođenog u digitalno doba. Dalje, socijalne veštine su im daleko manje od prethodnika, te ne pokazuju značajniju želju za društvenom interakcijom.

Milenijalci imaju snažan osećaj preduzetničkog duha, što znači da traže napredak u karijeri, žele brze i kvalitetne promene. Mladi imaju nepokorivu želju da rade gde "iskopaju" sopstvenu strast i interes. Dolazeća generacija će biti inovativnija i tehnološki pametnija, što će privredi omogućiti postojanje poslovanja uz upotrebu, dosad neviđenih tehnologija, veština i znanja. Takođe, rad u polju se menja i može se videti da mladi poljoprivrednici već profesionalno koriste principe pametne poljoprivrede. Korišćenje bespilotnih letelica, raznih softvera, automatizacije, novih menadžerskih principa mladima je svakodnevica u mnogim zemljama.

Karakteristike "Ja" radne snage

Traženjem novih izazova iniciraju se novi pogledi i stavovi na tradicionalne uloge u poljoprivredi. Kako su odrasli uz tehnologiju, relativno brzo se adaptiraju, implementiraju i koriste nova dostignuća. Moderna poljoprivreda i uloge proizvođača hrane se menjaju brže nego ikad do sada. Kako se prelazak sa tradicionalnih vrednosti na modernije načine rada nastavlja, sektoru je potrebno osigurati kvalitetnu radnu snagu. Novi naraštaji se teško opredeljuju za karijere u poljoprivredi, globalno gledajući. Ipak, mnogi mladi preuzimaju poslove vođenja gazdinstava od svojih roditelja. Potrebno je pružiti razne podsticaje kako bi se mladi uključili dugoročno u primarnu delatnost. Podsticaji poput osiguravanja raznih olakšica u poslovanju, pristupa pravovremenim informacijama, promovisanje proizvodnje hrane kao važne karike za očuvanje ljudske vrste i sl.

Kako nahraniti milenijalce?

Nebrojeni izazovi su pred novom generacijom, sa kojima će biti suočeni. Prošle nedelje, na svetski poznatoj konferenciji Globalni ekonomski forum (Global Economic Forum) u Davosu, Švajcarska, tri problema su posebno istaknuta sa kojima će se suočiti nove generacije.

Ja igram solo - problem broj 1

Prvi problem koji stručnjaci smatraju vrlo gorućim je smanjena društvena aktivnost mladih. Mladi sve manje ulaze u zajedničke živote, kako u gradovima, tako i u selima. Već danas, gotovo 40% mladih do 30 godina starosti, u gradovima poput Kopenhagena i Pariza živi samačkim životom. Ima sve više primera gde pojedinci ne govore sa drugima i po nekoliko meseci. Teme za razgovor ne postoje, socijalne veštine gotovo su u potpunosti ugašene. Pristup internetu pomogao je ljudima da otkriju nove horizonte, ali sa druge strane to je glavni uzrok otuđenosti. Dalje, obrazovanija populacija često teže dolazi do životnog partnera, jer traže zajedničke interese. Zbog raznolikosti interesa mladih to im predstavlja dodatni problem u pronalasku prave osobe suprotnog spola.

Na selima slika nije drugačija. Odlaskom u škole koje se nalaze u većim gradovima, porodična uverenja se menjaju, a tradicionalne vrednosti manje se poštuju. Objektivno govoreći, selo nije prikladno mesto za život pripadnika "Ja" generacije.

Nabrojani uzroci su ujedno i ozbiljna pitanja koja se moraju rešavati. Stoga, potrebno je raditi na novim pravcima razvoja prikladnog života na selima uz pomoć novih znanja i tehnologija, kako bi mladima selo bilo privlačno za rad i zasnivanje porodice. Stručnjaci svetskog glasa govore da su proizvodnja hrane i rad u prirodi izvrsno okruženje u kom bi deca u budućnosti trebalo da odrastaju.

Klimatske promene - drugi problem

Sve veći ekstremi iz godine u godinu su izazov sa kojim se svi moramo suočiti. Razvoj industrije zasnovan na fosilnim sirovinama doprinosi neželjenim promenama u prirodnim ciklusima, što predstavlja rizik za očuvanje ljudske vrste. Osvešteni globalnim problemom klimatskih promena, obrazovaniji mladi drastično menjaju stil života. Za razliku od prethodnika, nove generacije traže više ličnog zadovoljstva kroz rad na sebi, ulaganjem u obrazovanje i iskustva. Posedovanje materijalnih stvari kod mladih je u proseku manje važno.

Promovisanje zdrave prehrane poput vegetarijanstva odnosno veganstva ima snažan uticaj na smanjenje pogubnih ljudskih aktivnosti po klimu. Sve popularniji pokret minimalista, izbacivanje plastike, kružna ekonomija, ekonomija deljenja, poznavanje razlike između potreba i želja su rešenja koje mladi uvažavaju u borbi protiv klimatskih promena. To su sve pozitivne karakteristike "Ja" generacije, koja uzima klimatske promene vrlo ozbiljno.

U poljoprivredi se koriste novi principi poput precizne poljoprivrede, smanjenje unošenja pesticida i veštačkih đubriva, ekološka proizvodnja, konzervirajuća obrada zemljišta, kombinovani usevi i sl. Ujedno, razvoj mehanizacije za svrhu proizvodnje i prerade hrane ide u smeru smanjenja uticaja štetnosti na životnu sredinu. 

Treći problem - bogatiji sve bogatiji, a broj siromašnih je sve veći

Jaz između bogatih zemalja i onih u razvoju, ekonomska razlika među različitim društvenim slojevima kontinuirano se povećava. Ekonomski analitičari u Davosu su govorili kako jedino tela poput izvršne vlasti pojedine države, te globalna politika, mogu ukrotiti treći gorući problem. Obrazovani mladi ljudi "Ja" generacije upoznatiji su sa crnom stranom globalizacije. Manji broj ljudi je svesno svoje moći kroz sopstvene odluke u aktivnostima poput odabira hrane, transporta i sl. u postizanju ekonomske stabilizacije.

Poruka održivosti sistema se mora proširiti, kako ne bi profit bio jedina vodilja bogatih ljudi - najveći uzrok problema što se ljudi pokoravaju globalnim industrijama, koje se bogate na odlukama nesvesnih običnih ljudi, zbog neprepoznavanja razlika između želja i stvarnih ljudskih potreba.

Poljoprivredni sektor je itekako zahvaćen industrijalizacijom. Jeste li se ikad zapitali kako je hrana izgubila miris i ukus, tekstura je drugačija, nekadašnjeg uživanja u hrani gotovo nema? Više od 85% proizvedene hrane je pod direktnom odnosno neposrednom kontrolom svega nekoliko svetskih kompanija.

Porodična gazdinstva nestaju širom sveta. Unazad nekoliko godina u monogim zemljama u razvoju, poljoprivreda je bila glavna delatnost za preko 70% stanovništva. Danas, u tim istim zemljama poljoprivreda je delatnost za manje od 10% ukupnog stanovništva. U ekonomski razvijenim zemljama u poljoprivrednom sektoru radi manje od 2% radno sposobnog stanovništva. Mnogi nekadašnji vlasnici gazdinstava i njihova djeca koja su izgubila bitku u globalizaciji, prisiljeni su da rade za korporacije koje se bogate na njihovom radu za minimalnu novčanu naknadu. "Ja" generacija će morati spoznati važnost sospth veniaktivnosti prilikom odabira izvora njihove hrane.

Kako zainteresovati mlade za poljoprivredu?

Njihova fleksibilnost, kreativnost, želja za iznošenje sosptvenog mišljenja često zadaje glavobolje današnjim poslodavcima. Mladi su kreativni pojedinci, koji gledaju širu sliku od svojih prethodnika, motivisani su za uspeh, teže brzim rezultatima. Često postavljaju pitanja zašto se nešto radi i kakva će biti korist. Upravo to je pristup koji će imati izuzetno povoljan efekat za razvoj poljoprivrede. Poljoprivreda je sektor koji se gradio godinama, a može se urušiti u jednom danu. Ulažući u narednu generaciju, poljoprivredi će se osigurati potrebna radno sposobna snaga. Obrazovne institucije trebaju promene, proizvodnja hrane se neprestano menja. Pripadnici "Ja" generacije traže mesta gde mogu napraviti značajnije promene, teže karijeri koja ima svrhu. Milenijalci su generacija koja je tek ulazi u razdoblje kada će između ostalog voditi i proizvodnju hrane.

Zaključno, važan je taj prenos jasne poruke o važnosti poljoprivrede i atraktivnim mogućnostima. Mladi su odrasli u digitalnom okruženju, pa je važno osmišljavati nove uloge u poljoprivrednom sektoru, kako bi se digitalizacija što više koristila za održivi razvoj. Njihove veštine su drugačije od prethodnih generacija, iz tog razloga je potrebno raditi na strategijama kako bi upravo oni svojim znanjem i dalje doprinosili prepoznavanju važnosti uloge poljoprivrede u društvu.