Najnovije istraživanje koje je sproveo FAO, pokazuje da je 113 miliona ljudi u 2018. godini gladovalo. Kako bi se zaista rešio problem gladi, potrebno je raditi na glavnim uzrocima kao što su konflikti, nestabilnost, uticaj klimatskih promena.
Istraživanje koje je sproveo FAO u saradnji sa UN međunarodnim programom za hranu, pokazuje da se oko 113 miliona ljudi, u 53 zemlje, suočava sa problemom akutne gladi u 2018. godini, u poređenju sa 124 miliona ljudi iz 2017. godine.
"Nestabilnost i dalje ostaje globlani izazov. Iz tog razloga, od 2014. do 2020. godine, EU obezbediće skoro devet milijardi evra, za inicijative za bezbednost i sigurnost ishrane stanovništva i održivu poljoprivredu, u preko 60 zemalja", istakao je Komesar za međunarodnu saradnju i razvoj, Neven Mimica.
Globalni izveštaj naglašava potrebu za jačanjem saradnje između razvojnih, mirovnih i humanitarnih aktera, kako bi se sprečila veća kriza u ishrani i zaustavio njen dalji razvoj. "Snažnija, globalna mreža svih učesnika može pomoći u promenama u stanju na terenu, za one ljude kojima je pomoć neophodna", dodao je komesar.
Koordinator za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama, Hristos Stilianides, dodao je "EU nastavlja da pojačava svoje humanitarne napore. Tokom protekle tri godine, izdvojen je najveći budžet humanitarne pomoći za ishranu, skoro dve milijarde evra. Problem prehrambene krize postaje sve akutniji i složeniji i potrebni su nam inovativni načini da se suočimo sa njim i da ga sprečimo da dalje napreduje".
Rezultati izveštaja ukazuju na snažan poziv za jačanje saradnje kako bi se povezali prevencija, spremnost i odgovor na rešavanje hitnih humanitarnih potreba i osnovnih uzroka ovakvih pojava.
Cifra od 113 miliona ljudi, koji se suočavaju sa krizom u ishrani, neznatno je niža u odnosu na cifru od 124 miliona ljudi, u 2014. godini. Međutim, suština je da je broj ljudi koji su pogođeni problemom gladi, još uvek preko 100 miliona, u poslednje tri godine. Još je alarmantnija činjenica da je broj država koje su pogođene glađu, povećan.
Istraživanja sa terena pokazala su da je dodatnih 143 miliona ljudi u još 42 zemlje, na samo jedan korak od problema akutne gladi. Skoro dve trećine gladnih nalazi se u samo osam zemalja: Afganistan, Demokratska Republika Kongo, Sudan, Nigerija, Južni Sudan, Sirija i Jemen. U 17 država, glad je ostala na istom nivou ili je povećana.
Klimatske promene i prirodne katastrofe, gurnule su još 29 miliona ljudi 2018. godine u problem nebezbednosti hrane. Takođe, još 13 zemalja, uključujući i severnu Koreju i Venecuelu, nisu obuhvaćene ovim istraživanjem usled nedostataka podataka.
"Iz globalnog izveštaja jasno je da je previsok broj ljudi koji se suočavaju sa najekstremnijim oblikom gladi, uprkos blagom padu ove cifre u 2018. godini. Moramo delovati na nivou humanitarne i razvojno - mirovne veze kako bismo izgradili otpornost pogođenih i ugroženih populacija", rekao je generalni direktor FAO-a, Žoze Graciano da Silva. Da bi se spasili životi, takođe moraju da se spasu i sredstva za život.
Kako bi se zaista rešio problem gladi, potrebno je raditi na glavnim uzrocima kao što su konflikti, nestabilnost, uticaj klimatskih promena. Dečaci i devojčice treba da budu dobro hranjeni i obrazovani, žene treba da budu zaista osnažene, ruralna infrastruktura mora biti ojačana kako bi se ispunio taj cilj. Programi koji zajednicu čine otpornijom i stabilnijom takođe smanjiće broj gladnih ljudi.
Naglašena je potreba za jedinstvenim pristupom i delovanjem na svim aspektima krize u ishrani. To se pre svega odnosi na humanitarne i razvojne dimenzije problema gladi, kao i na veća ulaganja u ublažavanje sukoba i održivi mir.
Akutni problem nebezbednosti ishrane javlja se usled nemogućnosti neke osobe da konzumira adekvatnu hranu, što stavlja njen život (ili sredstva za život) u neposrednu opasnost.
Hronična glad je situacija kada osoba nije u stanju da konzumira dovoljno hrane kako bi održala normalan, aktivan način života tokom dužeg vremenskog perioda.
Tagovi
Autor
