Gljive nam prete - poljoprivreda glavni krivac?

Međunarodni tim, koji su vodili naučnici sa londonskog koledža Imperial i univerziteta Ekseter, predložili su unapređenje načina korišćenja fungicida, kao i otrkivanje novih tretmana, kako bi se izbegao "globalni kolaps" u nameri lečenja gljivičnih bolesti na biljkama. 

Već se danas smatra da gljive koje napadaju biljke svake godine uzrokuju gubitak od 20% globalnih prinosa, sa još 10% gubitaka nakon žetve, navode istraživači u članku objavljenom u naučnom časopisu Science, a prenosi Food Navigator. 

Gljivična oboljena nedovoljno priznata i potcenjena

Profesor Metju Fišer (Matthew Fisher) iz Škole javnog zdravstva u Imperial koledžu i glavni autor studije, rekao je da je pretnja uzrokovana povećanjem otpornosti na fungicide "nedovoljno prepoznata i potcenjena". Uporedio je ovu situaciju sa problemom širenja bakterija, koje su razvile otpornost na antibiotike.  "Pretnja antimikrobne otpornosti dobro je utvrđena kada se govori o bakterijama, ali je uglavnom zanemarena kada govorimo o gljivama", kaže Fišer, dodajući da ovaj poblem predstavlja ozbiljnu i neposrednu pretnju ljudskom zdravlju i prehrambenom lancu. 

"Gljive su sve veća pretnja zdravlju ljudi i biljaka, budući da su se nove vrste i varijante proširile širom sveta. Bitno je da imamo sredstva za borbu protiv svih njih. Međutim, vrlo ograničen broj fungicidnih lekova znači da pojava otpornosti dovodi do mnogih uobičajenih gljivičnih infekcija koje postaju neizlečive", zaključio je Fišer. 

Za sve je kriv moderan sistem hrane? 

Istraživači su rastući rizik od gljivičnih oboljenja povezali sa razvojem modernog sistema hrane. Rast stanovništva, urbanizacija i ekonomski prosperitet zahtevaju povećanje količine i sorti hrane. Intenzivna poljoprivreda na ove zahteve prečesto odgovara vrstama useva koje imaju maksimalnu produktivnost i zbog toga moraju biti zaštićeni širokim spektrom pesticida. 

Prekomerna upotreba postojećih fungicidnih hemikalija otežava tretiranje biljaka, jer su postale neefikasne. Osim otkrića lekova i nove tehnologije za borbu protiv gljivičnih patogena, hitno je potrebno bolje upravljanje postojećim fungicidnim sredstvima, kako bi se osiguralno pravilno korišćenje i njihovo efikasno delovanje, ono je na čemu insistira Fišer. Istovremeno, autori ovog rada su ukazali i na pojavu novih vrsta biljnih gljivica. 

Rezistentni sojevi gljivica takođe mogu brzo da se šire zahvaljujući globalnim trgovinskim mrežama i povećanom kretanju ljudi, životinja i hrane širom sveta. 

Posledice za zdravlje životinja i ljudi

Osim pretnje globalnoj sigurnosti hrane, istraživači ističu da otpornost na gljivice takođe predstavlja pretnju ljudskom i životinjskom zdravlju. Naime, gljivični patogeni odgovorni su za širok raspon infekcija kod ljudi, životinja i biljaka, uključujući infekcije uzrokovane gljivicom kvasca, što može dovesti do trovanja krvi kod ljudi i stoke, a chytrid gljiva odgovorna je za amfibijsku kugu, koja uništava sve vrste širom sveta. 

Kao što je rečeno, fungicidi koji se koriste u poljoprivredi, ujedno kod gljivičnih patogena kod ljudi, dovode do pojave otpornosti na fungicide. Posebno široko rasprostranjena upotreba fungicidnih tretmana, nazvanim azoli (sintetički antigljivični lekovi sa širokim spektrom delovanja), navode se kao ključni u pojavi otpornosti gljivica. Veruje se da azoli čine četvrtinu fungicida koji se koriste u poljoprivredi, ali su i na prvoj liniji kada se govori o lečenju ljudi. Smatra se da njihova široka upotreba povećava rezistentnost na fungicide. 

Prema istraživačima, selektivnije korišćenje postojećih fungicida, razvoj novih lekova i tretmana usmerenih na "ućutkivanje" gljivičnih gena i sprečavanje njihovog širenja, moglo bi pomoći da se uvede ravnoteža u borbi protiv gljivičnih patogena.