Godinu dana primene Zakona o zadrugama

Zadružni sektor o poslednjem Zakonu o zadrugama ima pozitivnо mišljenjе, kako u pogledu odredbi o rešavanju svojinskih pitanja kod zadruga sa dugom tradicijom, tako i u pogledu stimulativnog zakonskog rešenja za osnivanje i poslovanje zadruga. Sve postojeće zadruge i zadružni savezi imali su obavezu da usklade svoju organizaciju, poslovanje i opšte akte s odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona. Taj rok bio je 7. januara ove godine, a najveći deo zadruga ovu obavezu je izvršio. Kod dela zadruga, postupak usklađivanja još uvek se obavlja.

Otklonjeni formalni nedostaci rešenja za upis zadružne svojine?

Zadružni savez Vojvodine je u toku 2016. godine pružao informativnu, savetodavnu i praktičnu pomoć zadrugama u procesu usklađivanja sa novim zakonom. Postupak usklađivanja sa novim zakonom je prilika da se odnosi između zadruge i zadrugara, upravljanje zadrugom, organizacija poslovanja i sve drugo od značaja za uspešno poslovanje zadruge i zadrugara, urede na način koji svima najbolje odgovara.

"Većina zadruga koje su na početku 2016. godine imale upisanu društvenu svojinu nad nepokretnostima podnele su zahteve za upis zadružne svojine nadležnim Službama za katastar nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda. Po podnošenju zahteva doneto je rešenje o upisu zadružne svojine, pri čemu se ovaj postupak najbrže sprovodio na području Zrenjanina i Žitišta. Međutim, na doneta rešenja nadležna odeljenja Državnog pravobranilaštva podnosila su žalbe, što znači da postupak upisa još nije okončan", objašnjava Jelena Nestorov Bizonj, sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine .

Postupak rešavanja po žalbama biće u skladu sa novom formom rešenja. Pored toga, prihvaćen je predlog Zadružnog saveza Vojvodine da se ispred drugostepenog organa Republičkog geodetskog zavoda, žalbe rešavaju po hitnom postupku.

ZZ "Polet" iz Aleksandrova apsolutni vlasnik zemlje

Decembra prošle godine ZZ "Polet" iz Aleksandrova, sela na teritoriji opštine Nova Crnja, dobila je rešenje na poslednji zahtev koji je podnela za prevođenje društvene u zadružnu svojinu. Reč je o 1.000 hektara poljoprivrednog i 25 hektara građevinskog zemljišta.

"Nismo podneli zahtev za svu zemlju odjednom. Prvo smo krenuli od one zemlje za koju smo sve imali čisto: ugovore, dokaze o tome kako smo došli do te zemlje, da smo isključivo mi vlasnici. Zatim smo iz suda 'vadili' ugovore za koje nismo imali dokaze. Tražili smo ugovore o poklonu. Naime, ljudi su 60-ih i 70-ih godina prošlog veka zemlju poklanjali zadruzi da bi ostvarili pravo na penziju. Podneli smo zahtev na 120 hektara, drugi na 45, treći na 100 hektara i tako redom“, objašnjava Stefanović.

Karta pacela