Gotovo polovina svetske populacije živi u domaćinstvima povezanim s poljoprivredno-prehrambenim sistemima

Nova studija koju je objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija FAO otkriva da skoro polovina svetske populacije živi u domaćinstvima koja su povezana s poljoprivredno-prehrambenim sistemima.

U 2019. oko 1,23 milijarde ljudi bilo je zaposleno u velikim sistemima, a 857 miliona je radilo u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Još 375 miliona radilo u segmentima poljoprivredno-prehrambenih sistema van gazdinstava.

"Politika i praktični programi na nacionalnom i globalnom nivou moraju i rešavaju izazove s kojima se suočavaju poljoprivredno-prehrambeni sistemi na integrisan način. Podaci moraju uključivati celi proces od proizvodnje hrane kroz preradu i transport do potrošača - sve što ulazi u ono što jedemo", rekao je Ben Davis, direktor FAO-a Odseka za inkluzivnu ruralnu transformaciju i rodnu ravnopravnost. Naveo je da je neophodno uzeti u obzir ishranu, zdravlje i klimatske promene.

Najviše zaposlenih u Aziji

Najveći broj ljudi zaposlenih u ovom sektor nalazi se u Aziji i to 793 miliona, dok je u Africi skoro 290 miliona. Većina ekonomski aktivnog stanovništva u zemljama sa niskim dohotkom imala je barem jedan posao ili aktivnost vezan za ovaj sektor.

Uključujući relevantne trgovinske i transportne aktivnosti, 62 odsto zaposlenih je u Africi, u poređenju sa 40 odsto u Aziji i 23 odsto u Americi. Udeo zaposlenih u ovim sistemima u ukupnoj zaposlenosti koja nije direktno u poljoprivrednim sektorima kreće se od osam odsto u Evropi do 14 odsto u Africi. U većini zemalja mladi, osobe starosti od 15 do 35 godina, čine oko polovinu radnika ove vrste, a njihov udeo je obično veći u preradi hrane i uslugama. 

Kada je došlo do pada zaposlenosti?

Do smanjenja broja zaposlenih za 6,8 odsto došlo je u prvoj godini pandemije COVID-19. Najveći uticaj osetio se u Latinskoj Americi, gde je zaposlenost opala za 18,8 odsto.

FAO će 13. aprila objaviti izveštaj o statusu žena u ovim sistemima.

Svake godine ovi sistemi proizvode oko 11 milijardi tona hrane i čine okosnicu mnogih ekonomija. Kako se zemlje razvijaju, udeo zaposlenosti u njima se smanjuje, što je uzrokovano padom zaposlenosti u poljoprivredi. Kako se zemlje kreću od nižih ka višim prihodima udeo radne snage koja je direktno angažovana u ovom sektoru obično opada, dok one koje rade van farme u preradi hrane, uslugama, trgovini i transportu raste.