Hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta u Francuskoj zagađeno "večnim hemikalijama"

Hiljade hektara poljoprivrednog zemljišta u Francuskoj moglo bi biti kontaminirano PFAS-om, takozvanim "večnim hemikalijama", upozorava istraživački medij Disclose i javna televizija France 3 u zajedničkoj istrazi objavljenoj 26. februara 2026. godine, objavio je Lafranceagricole.

Prema njihovim navodima, mulj iz uređaja za pročišćavanje otpadnih voda, koji sadrži PFAS jedinjenja, godinama se koristi kao đubrivo na poljoprivrednim površinama. Ističu kako je od 100 industrijskih postrojenja s najvećim emisijama ovih jedinjenja u toj zemlji, četvrtina njih poslednjih godina otpad zbrinjavala u poljoprivredi.

U istrazi je analizirano više od 400.000 rezultata uzoraka industrijskih otpadnih voda prikupljenih između jula 2022. i decembra 2025. godine. Prema objavljenim podacima, 23 identifikovane fabrike ispustile su najmanje 1,5 grama u jednom danu, a istovremeno su svoj pročišćeni mulj slale na poljoprivredne površine ili u kompostane.

Šta su PFAS i zašto su opasne?

PFAS (per- i polifluoroalkilne supstance) su grupa hemikalija koje se zbog svoje postojanosti u okolini nazivaju "večnim hemikalijama". Masovno se koriste u industriji od sredine 20. veka, posebno u hemijskoj, tekstilnoj i proizvodnji papira.

Njihova prisutnost povezuje se s nizom zdravstvenih rizika: povišenim holesterolom, određenim vrstama raka, smanjenom plodnošću i poremećajima u razvoju fetusa. Jednom kada dospeju u zemljište ili vodu, izuzetno ih je teško ukloniti.

U pojedinim opštinama u departmanima Mez i Arden već je zabeležena zabrana konzumacije vode iz slavine zbog povišenih koncentracija ovih hemikalija.

Stiže pena za gašenje požara od soje?

Primena mulja iz pročistača kao đubriva podsticana je od strane javnih vlasti još od kraja 1990-ih. Prema navodima istrage, oko jedan odsto đubriva koja se primenjuju na francuskim poljoprivrednim zemljištima dolazi iz javnih sistema za pročišćavanje otpadnih voda.

Osim hemijske industrije, u izveštaju se prozivaju i fabrike papira i tekstila. Jedan primer odnosi se na industrijski pogon u departmanu Ron, gde je 2023. godine na tekstil primenjeno gotovo 10 tona tečnosti koje sadrže PFAS. Već godinu dana kasnije koncentracija tih jedinjenja u mulju postrojenja dostigla je 2.417 mikrograma po kilogramu.

Poređenja radi, u mulju fabrike papira u Stenaiju, povezane s rekordnim zagađenjem pitke vode u delovima Meza i Ardena, izmereno je 646 mikrograma po kilogramu. Uprkos tome, do 2024. godine mulj iz spomenute tekstilne fabrike slao se na kompostiranje, a potom završavao na poljoprivrednim parcelama.

Bez jasne regulative u Francuskoj

Troškovi povezani s posledicama PFAS-a, od zdravstvene nege do dekontaminacije zemljišta i vode, mogli bi do 2050. godine dostići čak 1.700 milijardi evra u Evropskoj uniji, navodi se u izveštaju objavljenom krajem januara.

Francuska trenutno nema posebnu regulativu koja bi propisivala dopuštene nivoe tih jedinjenja u zemlji ili hrani. Na nivou Evropske unije u pripremi je direktiva kojom bi se od 2027. godine državama članicama naložilo sistemsko praćenje u površinskim i podzemnim vodama.

Neke zemlje, poput Nemačke, Austrije i Danske, već su uvele granične vrednosti za ova jedinjenja u mulju namenjenom poljoprivredi.

Korišćenje mulja u poljoprivredi ima štetne posledice?

Istraga Disclosea i France 3 ponovo je otvorila pitanje sigurnosti poljoprivredne proizvodnje i dugoročnih posledica korišćenja industrijskog otpada u poljoprivredi. Da li će uslediti strože kontrole i zakonske izmene, ostaje da se vidi, ali jasno je da problem "večnih hemikalija" postaje jedno od ključnih pitanja zaštite životne sredine u Evropi.