Hrane ima dovoljno za sve, a milijarde gladuju: Koja su rešenja u poljoprivredi?

Na globalnom nivou proizvodi se dovoljno hrane za ishranu celokupnog svetskog stanovništva. Uprkos tome, 645 miliona ljudi i dalje se suočava s glađu, dok 2,69 milijardi ljudi ne može sebi da priušti nutritivno uravnoteženu ishranu.

U uslovima sve izraženijih pritisaka na poljoprivredno-prehrambene sisteme, uzrokovanih sukobima, ekonomskom nestabilnošću i klimatskim promenama, jedan od ključnih globalnih izazova ostaje obezbeđivanje dovoljnih količina bezbedne, nutritivno vredne i cenovno pristupačne hrane za sve.

Iskorenjivanje gladi nadohvat je ruke

Pod sloganom "Inovacije danas - održiva ishrana sutra", Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) obeležava ovogodišnji Svetski dan hrane, 16. oktobra, u više od 150 zemalja širom sveta, s ciljem podizanja svesti o značaju inovacija za razvoj održivih poljoprivredno-prehrambenih sistema.

Ovogodišnji slogan ističe važnost primene savremenih tehnologija i inovativnih pristupa, razmene znanja, kao i prilagođavanja i šire primene proverenih rešenja radi unapređenja bezbednosti hrane.

Dublji slojevi zemljišta isušeni - setva pšenice mora da pričeka

"Inovacije u poljoprivredno-prehrambenim sistemima obuhvataju različite oblike i pristupe. One uključuju digitalne savetodavne usluge, sisteme za prikupljanje i razmenu podataka i informacija, unapređene sorte poljoprivrednih kultura i primenu biotehnologije, kao i poljoprivredne terenske škole, modele zadružnog organizovanja, tradicionalne načine upravljanja zemljištem i vodnim resursima, te nove pristupe proizvodnji, tržištu, finansiranju i distribuciji", ističe FAO, naglašavajući da zajednički napori usmereni na podsticanje inovacija mogu doprineti razvoju stabilnijih, inkluzivnijih i otpornijih poljoprivredno-prehrambenih sistema, koji obezbeđuju odgovarajuću ishranu sadašnjih generacija, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa od kojih zavise buduće generacije.

Svako od nas ima važnu ulogu

FAO poziva javni i privatni sektor, poljoprivrednike, akademsku zajednicu, organizacije civilnog društva i pojedince na zajedničko delovanje s ciljem obezbeđivanja dostupnosti nutritivno vredne, cenovno pristupačne, bezbedne i održivo proizvedene hrane za sve.

Pritom se doprinos javnog sektora može ogledati u razvoju i sprovođenju održivih politika, podsticanju ulaganja i jačanju institucionalnih kapaciteta, dok privatni sektor može doprineti ulaganjem u inovacije, jačanjem lanaca snabdevanja i razvojem inkluzivnih poslovnih modela.

Doprinos poljoprivrednika može podrazumevati primenu održivih poljoprivrednih praksi, dok se doprinos akademske zajednice može ogledati u razmeni znanja, saradnji s kreatorima politika i promovisanju pristupa "Jedno zdravlje“.

Organizacije civilnog društva mogu podsticati pozitivne promene zagovaranjem održivih prehrambenih sistema i edukacijom javnosti, dok pojedinci mogu doprineti odgovornim postupanjem s hranom i pružanjem podrške lokalnim proizvođačima.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor