Intenzivna poljoprivreda je najveća pojedinačna pretnja pticama u svetu?

Najnoviji izveštaj o stanju ptica u svetu, kojeg je objavio "Bird Life International", daje zabrinjavajuću sliku. Populacija skoro polovine svih vrsta ptica se smanjuje, a jednoj od osam vrsta preti izumiranje.

Zadnja globalna Crvena lista IUCN-a za ptice pokazuje da je ugroženo 1409 vrsta od kojih je 755 osetljivo, 423 ugroženo i 231 vrsta ima status kritično ugrožene. To iznosi 12,8 odsto svih postojećih, odnosno nešto više od svake osme.

"Bird Life Internacional" svake četiri godine objavljuje ovakav izveštaj, a okuplja 115 partnerskih organizacija koje rade na očuvanju ovih životinja. Podaci predstavljaju ono što nam ptice govore o stanju prirode, ali i aktivnostima koje se sprovode u cilju njihove zaštite.

Identifikovana važna područja

U njemu je zaključeno da je najvažnije efikasno očuvanje, zaštita i upravljanje najkritičnijim mestima za ptice i bioraznolikost.

Trenutno je brojnost gotovo polovine vrsta u svetu u padu, a samo šest odsto u porastu. Dok su podaci o dugoročnim trendovima njihovih populacija najopsežniji za Evropu i Severnu Ameriku, sve je više dokaza da se pad događa širom sveta - od šumskih i močvarnih vrsta u Japanu do grabljivica u Keniji. 

Brojnost šumskih vrsta u Japanu pala je za čak 94 odsto, a vrsta vlažnih staništa za 88 odsto, u odnosu na stanje 1850. godine. Brojnost grabljivica u Keniji pala je za 70 odsto između 1970. i 2020.

Poljopvrivreda ih najviše ugrožava?

Izveštaji detaljno opisuju šta uzrokuje ove gubitke:

• Širenje i intenziviranje poljoprivrede najveća je pojedinačna pretnja pticama u svetu, koja utiče na 73 odsto svih ugroženih vrsta.
• Povećana mehanizacija, upotreba agrohemikalija i pretvaranje travnjaka u oranice prouzrokovali su smanjenje broja ptica na poljoprivrednim površinama u Evropi za 57 odsto od 1980.
• U Etiopiji je gubitak pašnjačkih staništa pretvorenih u obradiva zemljišta od 2007. doveo do smanjenja brojnosti od 80 odsto buramske ševe (Heteromirafra archeri) - endemske vrste koja ne može da se nađe nigde drugo na Zemlji.
• Neodrživa seča i gazdovanje šumama takođe predstavljaju značajnu pretnju, s gubitkom preko sedam miliona hektara šuma svake godine što utiče na polovinu svih ugroženih vrsta ptica.
• Klimatske promene takođe predstavljaju značajnu pretnju i već pokazuju razorne učinke. Čak 34 odsto ugroženih vrsta već je pod uticajem i predviđa se da će klimatske promene ubrzo postati još veći problem.

Jedna od najhitnijih akcija je učinkovito očuvanje, zaštita i upravljanje najkritičnijim mestima za ptice i biološku raznolikost (Important Bird and Biodiversity Areas - IBA), od kojih je više od 13.600 identifikovao "BirdLife International". IBA područja čine jezgro šire mreže ključnih područja (Key Biodiversity Areas - KBA) i sve se više koriste u cilju proglašenja zaštićenih područja. Oni će biti posebno važni da se obezbede napori za proširenje zaštićenih teritorija na 30 odsto kopna i mora i da budu usmereni na najvažnije lokacije.

IBA područja rangirana su manje od jednog kilometra kvadratnog do preko 600.000 kvadratnih metara, a pokrivaju devet odsto kopna i dva odsto okeana.

Sve je manje ptica

Podaci crvene liste pokazuju da se 49 odsto vrsta ptica širom sveta ili 5.412 suočava sa smanjenjem brojnosti, dok 38 odsto ili 4.234 ima stabilne populacije. Samo šest odsto ili 659 ima populaciju čija brojnost raste. Nepoznatu brojnost ima oko šest odsto ili 693 vrsta.

Zabrinjavajuće je da je pad brojnosti zabeležen kod ptica koje su uobičajene i rasprostranjene. U poslednjih pola veka na području Severne Amerike i Evrope nestalo je tri miliona ptica.

Gubitak u Evropskoj uniji od 1980. godine se kretao od 17 do 19 odsto ili od 560 do 620 miliona jedinki. Migracione vrste su prošle gore nego stanarice. Najznačajniji pad brojnosti od 57 odsto su imale evropske ptice vezane za poljoprivredne površine. Zbog pogoršanja njihovog statusa 436 vrsta se od 1988. godine vode u višim kategorijama ugroženosti.

Nada za oporavak

I pored smanjenja brojnosti ptice daju nadu, jer se pokazalo da efikasnim akcijama mogu da se spase i da se priroda oporaviti. Od 2013. godine 726 globalno ugroženih vrsta je imalo koristi od aktivnosti "Bird Life-a". Preko 450 važnih područja proglašeno je zaštićenim. Istraživanja su pokazala da bi bez tih aktivnosti izumrlo između 21 i 32 vrste.